Izvor: RTS, 15.Jan.2012, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)uspešna naplata dugova
Iako je prošle godine poslato više od 381 hiljade opomena za naplatu dugovanja, naplaćeno je nešto više od polovine dugova. Namerno odvođenje firme u stečaj uskoro bi trebalo da bude krivično delo, što bi moglo da utiče na bolju naplatu dugovanja.
Uvidom u spiskove poreskih dužnika stiče se utisak da poreska služba nije imala mnogo uspeha u naplati dugovanja. U 2011. godini poslato je nešto više od 381 hiljade opomena, posle čega je doneto 120 hiljada rešenja o >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prinudnoj naplati.
Tako je od ukupnog duga koji je iznosio oko 65 milijardi dinara, naplaćeno više od pola. Kada izostane dobrovoljno izmirenje obaveza, pokreće se postupak prinudne naplate.
Da bi se krenulo u taj postupak, Poreska uprava u obavezi je da prvo pošalje opomenu o dugovanju poreskom obvezniku. Dužnik tada ima vremena da reaguje tako što će da uplati dug ili priloži potvrdu da je to već učinio, ukoliko je u pitanju greška u evidenciji.
U Poreskoj upravi kažu da je najbrži i najekonomičniji način naplate blokada računa.
Međutim, ukoliko neko ne posluje preko računa, na raspolaganju su prinudna naplata iz pokretne i nepokretne imovine, iz potraživanja poreskog obveznika, objašnjava pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić.
Za prinudnu naplatu iz nepokretne imovine u 2011. godini doneto je gotovo 1.400 rešenja, dok je za prodaju pokretne - taj broj dva i po puta veći.
U Poreskoj upravi kažu da je svako preduzeće sa spiska najvećih dužnika dobilo bar jedno rešenje o prinudnoj naplati, dok je kod nekih dužnika Uprava obezbedila pravo prvenstva u naplati duga u slučaju gašenja firme.
Rada Kostić navodi da je doneto 5.607 rešenja o prodaji pokretnih stvari. "Najčešće uzimamo kola, kamione i ono što bi moglo lakše da se proda, ali to ne znači da ne uzimamo robu i sve živo što nađemo, da bismo uspeli makar nešto od toga da naplatimo", ističe Rada Kostić.
Strože kazne za neodgovorne preduzetnike
Poreznici podnose i na stotine krivičnih prijava godišnje zbog utaje poreza. Međutim, malo je onih koji su zbog toga osuđeni na zatvorske ili novčane kazne.
Uskoro bi namerno odvođenje firme u stečaj trebalo da bude krivično delo. U Ministarstvu pravde veruju da bi to moglo da utiče na bolju naplatu dugovanja.
Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da je suština u tome da danas ne mogu da se naplate potraživanja ukoliko je firma otišla u stečaj, jer kad pravno lice nestane i dugovanja nestanu.
"Upravo zbog toga treba ići na ličnu odgovornost vlasnika odnosno direktora, lica koja su zloupotrebila položaj da bi stekla imovinu, jer oni svesno ulaze u ceo posao, prave preduzeća samo da bi oštetili druga lica, a onda nakon toga nestanu znajući da neće imati nikakvu odgovornost", naglašva Homen.
Pored visokih zatvorskih i novčanih kazni, uvođenje krivičnog dela namernog odvođenja firme u stečaj podrazumevaće i oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom, pa će se, kako kažu u Ministarstvu pravde, dobrim delom refundirati sredstva od onih koji su oštetili državu.
