Izvor: BKTV News, 05.Jun.2012, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne tumbaj – Srbija!
U razgovorima koje vodi predsednik države sa strankama, bez čije volje nije moguće sastaviti Vladu, nedostaje napis: „Ne tumbaj, Srbija – lomljivo“!
I kada to kažem, mislim da Srbija ima dovoljno početnog kapitala da bi krenula u svoju ekonomsku rekonstrukciju. Sadašnja gradjevina je na trošnim temeljima. Ali, potrebno je angažovati prave ljude a ne stranačke poslušnike da se sagnu i pokupe kapital koji nam je na dohvat ruke. Nije MMF jedino mesto gde se kapital nalazi. Njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je najskuplji. Uveren sam da domaćim i stranim vlasnicima pravi ljudi sa pravim programima mogu da garantuju sigurnost da će iz toga izvući profit, a ne bacanje para u vetar!
Odatle, kao iz svakog zdravo posejanog semena žanje se i sve ostalo – autoritet i državni suverenite, standard i zaposlenost, privlačnost „srpskog modela“ za sve koje je svetska ekonomska kriza pošteno uzdrmala. Dobrim i uspešnim primerom, sa ljudima koji su se već dokazali, a ne kojima bi trebalo verovati na „časnu reč“, moguće je ovo ostvariti. I to bi moralo da bude osnova za stvaranje nove vlade, a ne prosto sabiranje broja poslanika.
Srbiju je objektivno na ivici gladi. Standard se poslednjih godina sunovratio. Besmisleno je hvaliti se bilo kakvim rezltatima kada gradjani Srbije, nekad uz bok Slovenije, danas tavori na dnu lestvice na Balkanu po prosečnim primanjima.
Otuda je posao svih stranaka koje su dobile mandat da se nadju u parlamentu, pre svega, da se dogovore oko temeljnih nacionalnih interesa. A to je stvoriti ekonomske uslove da bi se rešila zaposlenost. Ne može se „pocepani“ budžet u izbornoj kampanji krpiti smanjenjem plata i penzija. Potrebni su oni koji će da stavaraju nove vrednosti i iz njih izvlačiti novac za popunu budžeta.
Vreme je da se jednom postigne i nacionalni konsenzus oko toga kako se boriti sa političkim neistomišljenicima i ostaviti državne institucije po strani, a ne da one budu najefikasnije sredstvo, uz pomoć medija, da se satanizacijom, a ne dokazanom krivicom, uklanjaju oni koji nanose štetu nekoj samozvanoj političkoj eliti ili suparnicima u biznisu, već samo ako to čine državi..
Onoga, za koga se zna da je u Srbiju unosio profit decenijama ostvarivan u Sovjetskom savezu i širom sveta pod „robnom markom“ Braća Karić, mislim na Bogoljuba Karića, već sedam godine i vlast i mediji stalno nazivaju „odbeglim“. A u nagoveštenoj optužnici ga, bez dokaza, već na osnovu verbalnih priča pokupljenih iz medija, sumnjiče za 50 miliona evra. Njegova životna tvorevina zvana Mobtel prodata je za 1,513 milijardi evra. Da je samo doveo kupca, a ne stvarao to na ledini, kao što je slučaj sa Šlafom, Bogoljub bi najlegalnije stavio u džep bar 150 miliona evra provizije?!
Monogi danas, zbog animoziteta prema novom predsedniku države, pokušavaju da postave nepostojeće pitanje – hoće li NIkolić da „vrati“ Bogoljuba Karića. Zamka je očigledna. Valja predsednika što pre staviti pod sumnju. Svi ćute, medjuitm, da je Rezolucijom Evropske unije Karić faktički oslobodjen svake krivice. Brisel, a ne Karić, traži da se iz naših zakona izbaci nebuloza o krivici u „zloupotrebi službene dužnosti“ kada se upravlja sopstvenim kapitalom. To će morati da uradi svaka Vlada, ma ko joj bio mandatar.
Srbija, zapravo, ima hiljade, a ne jednog Bogoljuba. Srbija ima na stotine hiljade mladih školovanih, koji danas podižu tudje države, jer u svojoj nemaju „stranačku legitimaciju“ da bi dobili posao. To je naš najveći kapital, zar ne?!
Ali, Srbiju i danas, u ovako teškim ternucima razdire netrpeljivost, pokušaj da se po svaku cenu prikriju ishodišta korupcije i kriminala, a pogotovo da se elita stranke, a ne čak i stranka u celini, održi na vlasti. Ide se dotle da se matematički zbirevi prave i sa onima koji i besmislene optužbe iz sveta, odavno dokazane drugačije, ponovo prihvataju kao istinu samo da bi imali „zapadni vetar u ledja“!
Recimo, da li je Srbija ili bilo koja tvorevina koju je srpski narod stvorio tokom krvavih godina razbijanja Jugoslavije, bila – „država genocida“. Ili, „narod genocida“! Neopreznošću ili samoljubljem nekih političara koji su bili na vlasti, Srbija je pognute glave prihvatila da joj se baš sve to pripiše i danas zbog onih koji nemaju snage da stvari postave na pravo mesto – kleče i pred nepsotojećim greškama naroda, što ne opravdava bilo koji pojedinačni zločin, čiji se vinovnik može dokazati!
I u tome smo sami krivi. Danas se meri svaka zapeta predsedniku države iako je tek stupio na dužnost. I to nije inicirano sa strane, već od naših ljudi. I neki mediji to sa zadovoljstvom još potenciraju.
Naš izlaz je da se svi relevantni činioci u državi, ne samo političari, jednom slože o onim neotudjivim i istinski temeljnim nacionalnim i državnim interesima, bez kojih nema ni države, ni boljeg života, ni opstanka.
I na tom paketu bi valjalo napisati: “Srbija, ne tumbaj – lomljivo“!
Mirko Stamenković
Tweet
