Izvor: Press, 01.Jun.2013, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ne smemo dozvoliti da nas unište tako što ćemo zaboraviti sopstvene korene"
"Iako pripadamo grupi starih evropskih naroda, mi Srbi nismo osvajanjima prikupljali stvaralaštvo drugih naroda. Mi se ne pridržavamo samo deklarativno hrišćanskih vrednosti koje proklamuju da je oteto prokleto. Silom nismo hteli da prisvajamo tuđe, ali smo se trudili da svoje sačuvamo i očuvamo", rekao je Nikolić na otvaranju stalne postavke rekonstruisanog Muzeja SPC.
Prema rečima predsednika, čuvanjem onoga što je naše, upoznajemo sopstvenu prošlost, suočavamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se sa istorijom, kako bi razumeli i spoznali sadašnjost.
Nikolić je istakao da srpski narod ima bogatu duhovnu tradiciju koja je odolela brojnim iskušenjima i viševekovnim stradanjima i dodao da ratovi, izbeglištvo, pritisci nisu umanjili njegovu ljubav prema pravdi, slobodi, domovini, prijateljima, veri...
Istorija srpskog duhovnog bića, dodao je predsednik Srbije, utkana je u brojne predmete, prvobitno pohranjene u riznice, nekada posebne prostorije pri oltaru, a riznica je bila mesto gde su se čuvali sakralni predmeti, ikone, skupoceni prilozi, bogoslužbene relikvije, crkvene knjige, odore...
"Koliko smo mi Srbi pomagali izgradnju riznica, toliko smo duhovno uzrastali. Nekadašnje riznice srpske duhovnosti, prerastale su materijom omeđeni prostor i postajale muzeji", naveo je Nikolić.
Predsednik je podsetio da je Muzej SPC otvoren 14. juna 1954. godine, prošavši dug put, od riznice, preko "Hudožestvene hranilice" otvorene 1858. godine u prostorijama Beogradske mitropolije, Konaka kneginje Ljubice do današnje postavke u Patrijarškom dvoru, da je ideju o osnivanju Muzeja prvi izrekao Patrijarh srpski Josif Rajačić 1851. godine, a na realizaciju se čekalo čitav vek.
Za to vreme, dodao je, menjale su se društvene prilike, prolazili su ratovi i svakojaka stradanja, ali se rad na prikupljanju građe za budući Muzej nikada nije prekidao.
I danas jednako živo traje, zahvaljujući dobroti ljudi koji lične zbirke, umetnine, knjige, dragocenosti, čitave legate ustupaju muzeju Srpske pravoslavne crkve.
"Da nije bilo svesti o značaju čuvanja istorijskih dragocenosti, dobar deo naše viševekovne prošlosti ostao bi rasejan po Evropi, ili bi bio zauvek izgubljen", istakao je predsednik Srbije.
O tome svedoči pre šest decenija Patrijarh srpski Vikentije rekavši na otvaranju muzeja Srpske pravoslavne crkve: "U teškoj i mučnoj srpskoj prošlosti nestajali su gradovi, dvorci, tvrđave, ali je ostao jedan deo kulturnog blaga po manastirima i crkvama u kojima su ga kroz vekove čuvali i sačuvali srpski monasi i sveštenici."
"Višegodišnja obnova muzeja Srpske prvoslavne crkve je završena. Međutim, to nije kraj. Mi i dalje neumorno radimo na obnavljanju drugih muzeja u Srbiji. Sa velikim nestrpljenjem očekujemo da se obnovljenim pridruže i izuzetno značajni - Narodni muzej i Muzej moderne umetnosti", poručio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, postavka koja je danas pred nama, kao i ona kojom je Muzej otvoren pre šezdeset dve godine, jednako je posvećena vekovnom razvoju Srpske pravoslavne crkve koliko i duhovnom uzrastanju srpskog naroda na ovim prostorima.
"U ovoj jedinstvenoj riznici odgovore na mnoga istorijska i civilizacijska pitanja tražiće i pronalaziti naši savremenici i naši potomci", uveren je predsednik Srbije.
Kako je istakao, muzeologija je značajna za srpsku državu i društvo iz dva razloga. Prvi je da nas drugi narodi bolje upoznaju i sagledaju, a drugi da istakne našu istorijsku povezanost sa svetom i našu posebnost, individualnost, naš jedinstveni kulturološki identitet.
Nikolić je zakljucio da stalni rad na dopuni zbirki, naučna istraživanja, publikacije, skupovi, živa razmena iskustva i saradnja sa međunarodnim institucijama, obnova muzeja i poboljšanje njihovog rada, nije tek naš civilizacijski dug prema prošlosti i precima, već i jedan od visoko uzdignutih vidika sa kojih se pruža pogled na budućnost koju ćemo, oslonjeni na znanja o sopstvenim korenima, bolje razumeti i smelije stvarati, na dobrobit onih koji dolaze posle nas.
"Ne smemo dozvoliti da nas unište tako što ćemo zaboraviti sopstvene korene", zaključio je Nikolić.
.jpg)
