Izvor: Blic, 23.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne samo zakoni
Kada se povede reč o Skupštini Srbije u prilog joj se govori da je usvojila veliki broj novih zakona. To svakako zaslužuje priznanje jer je potreba da se država pravno uredi, prioritet svakoga parlamenta. To je, najzad, i svrha njegovog postojanja, kao najvišeg zakonodavnog tela. Kada se ocenjuje rad Skupštine mora se, ipak, imati u vidu da se njene aktivnosti ne mogu ograničavati samo na rasprave i usvajanje zakona.
Ona je takođe dužna da brižljivo nadgleda kako se i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da li se uopšte sprovode. Kao najviše narodno predstavništvo ona je isto tako obavezna da -prema potrebi-povede debatu o važnim nacionalnim i životnim temama, o načinu na koji je sprovedena privatizacija, na primer.
U toj sferi svog delovanja Parlament je, na žalost, u velikoj meri izneverio očekivanja birača jer se poslanici u njemu ne ponašaju kao glas naroda, već kao činovnici svojih partija. Njihov učinak, otuda, i jeste knjigovodstveni, što će reći da se meri brojem usvojenih zakona. Pre nego što se tome dovoljno nadivimo, dužni smo da podsetimo da su zakone imale takođe i neke ozloglašene totalitarne države, ali je od njih bilo malo vajde jer su prava građana postojala samo na papiru.
Nisu, prema tome, dovoljni samo zakoni već je važno i kako se sprovode. Pa, da li se to čini? Istina je da se u skupštinskim odborima povremeno raspravlja o temama iz njihove nadležnosti, što je takođe prisutno u sporadičnim pitanjima poslanika. Ono što izostaje je temeljna debata o vladinim merama. Ona vrsta bespoštedne rasprave, koja se viđa u parlamentima mnogih evropskih država, kada sve pršti od međusobnog osporavanja.
To, nažalost, nije viđeno u radu naše skupštine za šta je - po prirodi stvari - najviše kriva opozicija. Ne bi nama toliko smetalo, neka ne brinu poslanici, da ih vidimo kako se povremeno uhvate za guše, ali ne oko beznačajnosti ko je kome nešto ružno rekao, već oko krupnih tema koje tište građane. Kada su već tako osetljivi, zbog čega se ne pozabave mukama običnih ljudi. Ako su, umesto toga, više obuzeti sobom, sami nas navode na zaključak da misle kako su važniji od onih koji su ih izabrali.
