Izvor: RTS, 31.Mar.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)realna cena hleba
Najavu pekara da bi cena hleba, zbog poskupljenja struje, mogla da ode na 70 dinara, stručnjaci ocenjuju kao nerealnu. Računice pokazuju da hleb tipa "Sava" ne bi smeo da bude skuplji od 50 dinara.
Iako su još kada je najavljeno poskupljenje struje pekari najavili da bi i hleb zbog toga mogao da ode na 70 dinara, stručnjaci kažu da je takav zahtev nerealan i neosnovan. Računice pokazuju da hleb tipa "Sava" ne bi smeo da bude skuplji od 50 dinara.
U trenutku kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je veleprodajna cena brašna u proseku oko 47 dinara sa PDV-om, razloga za poskupljenje hleba nema, kažu stručnjaci.
"Prema cenama repromaterijala, brašna, kvasca, soli, aditiva, troškova proizvodnje koji ulaze u cenu koštanja, cena apsolutno ne bi trebalo da prelazi 50 dinara po vekni, uzmajući u obzir brašno tipa 500 i veknu težine 500 grama", smatra Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Cvijanović je precizirao da se od kilograma brašna dobija 2,8 vekni hleba.
Pekari u tu računicu sumnjaju, a u Institutu objašnjavaju da je to zato što strahuju od poskupljenja struje i eventualnog poskupljenja brašna. Tu je i pitanje visine marži, koje su uredbom Vlade do četvrtka ograničene za veleprodaju na dva, a maloprodaju na sedam odsto.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača, pak kažu da zahtevi pekara za poskupljenje ne odslikavaju realno stanje na tržištu.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da je nedopustivo da se marže za hleb kreću od 20 do 40 odsto.
"Taj prostor, to ucenjivanje, te velike marže koristi Unija pekara sa dogovaranjem na nivou kartela", kaže Papović, navodeći da sa postojećom cenom hleba ne samo da zarađuju pekari već i trgovci.
U Društvu agrarnih ekonomista Srbije kažu da su računice Instituta realne, jer ta institucija radi procene već 50 godina. Jasno im je da pekari hoće više da zarade, ali da bi trebalo da imaju razumevanja za potošače.
Danilo Tomić iz Društva agrarnih ekonomista Srbije kaže da džep potrošača nije toliko dubok da može da izdrži 60 ili 70 dinara, a specijalne vrste hleba su i preko 100 dinara.
"Postoje drugi proizvodi gde se može više zaraditi, to su kifle, perece, pogačice, kao što mesna industrija ne zarađuje na šunkama, nego na pašteti i viršlama", rekao je Tomić.
Nedoumica oko cene hleba uskoro bi trebalo da bude rešena, jer će resorno ministarstvo, kako kažu, vrlo brzo saopštiti mere koje će uzeti u obzir i potrebe domaćeg tržišta i interese proizvođača.
