Izvor: Politika, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne razumem maternji
Taman se naterah da urlam u sirotu slušalicu dok razgovaram s familijom iz Crne Gore, kad eto ti nove muke. Na stranu to što me slabo čuju, stisle su ih godine. Nego povrh svega, odnedavno, vele da me i malo šta razumeju, mada mi je dikcija tečnija od Morače. Kažu da s mukom razaberu tek pokoju rečenicu ovog "mog" jezika, jer odsad i to malo što čuju razumeju samo ako je na njihovom, "maternjem"...
Završim razgovor i zbunjeno gledam u telefon! Prvi put se srećem s tim egzotičnim jezikom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a opet ih sve razumem. Bez muke. Ne shvatam. Ili sam ja to pritajeni jezički kapacitet ili je tu neko poblesavio?!
Zakleo bih se da me je deda, iliti đed, s okna te iste kuće dozivao jednako mojim i njegovim, srpskim jezikom! Kakav crni i nakaradni "maternji", osim ako se ne računa to što je u ljutnji znao nas decu da otera u tri lepe "maternje" ili nešto tome nalik. Pa opet i to na čisto srpskom jeziku.
Elem, bacili se intenzivno ovih dana polaznici "Dukljanske akademije nauka i umjetnosti" na veliki posa'. Raskorenjuju Crnu Goru, kao što se pred proleće trebe livade. Opismenjuju i Njegoša i Vuka i Marka Miljanova i pride celokupnu istoriju i bitisanje jednog poštenog i dobrog naroda. Nateraše srpski jezik u hajdučiju po crnogorskom kršu pa mu ni tamo ne daju mira, već mu spremaju zasede da ga lingvističkim močugama utuku, ako odnekud izviri.
Da nije žalosno bilo bi, ne smešno, već jadno. Ništa manje. Dekretom će, il' ustavnim aktom, učinit' da sve zanemi?! I oni, naravno. Niti su maternji do juče govorili, niti su na njemu sticali te diplome koje ih danas kvalifikuju da rade lobotomiju nasuvo, celom narodu.
Da ne bude zabune, nema ovo veze s prokletim šovinizmom il' sličnim glupostima, već s neporecivom istinom – o Crnoj Gori, pupčaniku i srpskom jeziku. Nisu ti vajni akademici, ni ti vlastodržni političari ponosni očevi kojima je bogomdano da preseku i podvežu taj pupčanik!
Niti je u svemu ovome iole bitno ko se izjašnjava kao Crnogorac, ko kao Srbin iz Crne Gore, Bošnjak... Niti ko se i od koga i zbog čega otcepio. Ne krsti se jezik imenom države, već glasom naroda. I po Božjim i po ljudskim zakonima. Narod Crne Gore je u ovom slučaju glas dao srpskom jeziku. Ogromna većina. Čak i zavidan procenat onih koji su bili za državnu nezavisnost. Ne mešaju ljudi "babe i žabe".
Znaju da ni u ogledalu neće imati odraza, niti na suncu senke prozbore li "maternjim". Vrisnuće tišinu...
Ne mogu, a da ne završim stihom koji sam, u kolašinskim brdima, naučio od svojeg oca, kojem je pak njegov otac ostavio od praotaca u amanet: "Gusle moje od javora suva, vas je Srbin pet vekova čuva..."
Ne odričem se ja Crne Gore, ne daj Bože. Niti to činim u ime nekoga. Samo mi je zamorno da s familijom komuniciram kao sa marsovcima. Bole ruke od tolike priče, a i ne bih da mi Telekom to tarifira kao međugalaktički razgovor...
[objavljeno: 15/03/2007]
.jpg)
