Izvor: RTS, 17.Jul.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)profitna autorska prava
Nepoštovanje autorskih prava i piraterija postaje pravilo, a ne izuzetak. Grupa SARS je za pesmu "Buđav lebac" od SOKOJ-a dobila 16 dinara za celu godinu. Grupa je tražila uvid u dokumentaciju, ali nije dobila potpune informacije.
Problem piraterije, nepoštovanja i naplate autorskih prava prati gotovo svako delo, bilo muzičko, bilo pisano i slikano. Prema rečima stručnjaka, autori danas, naročito muzičari, ne zarađuju od naplate prava, već od nastupa.
Nadležni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz SOKOJ-a na ovu temu nisu želeli da daju izjave za RTS. Neke organizacije smatraju da udruženja koja naplaćuju autorska prava ne bi trebalo da posreduju između autora i korisnika i da bi slobodna razmena informacija na Internetu bila rešenje.
Grupa SARS je pre dve godine izdala popularnu pesmu "Buđav lebac". Pesma je, kako kažu, bila emitovana vrlo često, a od SOKOJ-a, koji je bio zadužen za naplatu njihovih autorskih prava, dobili su samo 16 dinara za tu godinu. Bili su nezadovoljni i tražili su uvid u dokumentaciju, ali nisu dobili potpune informacije.
"Radi o tome da je uvid u raspodelu poslovna tajna, tako da može da bude varijanta da je prostor za mahinacije sveprisutan. Nema prodaje diskova, odavno je izdavaštvo otišlo u zaplićak. Koncerti su jedini način izvora prihoda", rekao je Dragan Kovačević iz grupe SARS.
Piratski pokret koji je aktivan u 42 zemlje sveta, ima dva predstavnika u Evropskom parlamentu. Postoje i u Srbiji. Oni se zalažu da korisnicima bude omogućeno da slobodno preuzimaju dela sa Interneta, ali i da autori direktno komuniciraju sa svojom publikom i kupcima bez posredovanja udruženja koja naplaćuju nakdanu za autorska prava.
Dela umesto profita
"Sve kuće za zaštitu autorskih prava ne bave se samim delima, nego se bave profitom i svim načinima kako da što više naplate novca, gde pri tome uopšte ne određuju niti količina novca u odnosu na popularnost pesme, knjige", izjavio je Aleksandar Blagojević iz Piratske partije Srbije.
Do skora su udruženja koja naplaćuju autorska prava sama odlučivala koliko će koštati njihove usluge. Prošle godine zakon je izmenjen i to više nije moguće.
"Bitne izmene se odnose na način utvrđivanja naknade, dakle do tada su do stupanja na snagu ovog zakona su naknadu utvrđivale isključivo kolektivne organizacije, a sada je predviđeno da se ta naknda utvrđuje u pregovorima sa autorima", izjavila je Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu.
U Nemačkoj organizacije koje naplaćuju autorska prava, za sebe zadržavaju 15 odsto naknade, u Srbiji se za takvu uslugu uzima duplo više, tačnije 30 odsto.
