Izvor: RTS, 01.Avg.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)profitiranje od otpada
Srbija reciklira mnogo manje otpada nego u drugim državama i pored strategije Vlade za upravljanje opadom. Problem nije u nedostatku pogona za reciklažu nego što nema ko da sakuplja otpad.
Posle usvajanja 16 zakona iz oblasti ekologije, Vlada Srbije donela je u i Strategiju upravljanja otpadom, koja za narednih deset godina definiše politiku države u toj oblasti.
Iako se kod nas reciklira daleko manje proizvoda nego u drugim evropskim zemljama, i oni koji su otvorili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pogone za reciklažu nemaju dovoljno sirovina. Problem je prikupljanje otpada.
Procenjuje se da se u Srbiji godišnje prikupi svega jedna trećina upotrebljenog papira. Time se bave uglavnom Romi.
Romi tvrde da se sakupljanje otpada ne isplati i da to rade isključivo da bi "imali za život". U posao su uključene cele porodice, koje kažu da "papira za sakupljanje ima dovoljno ali se ne plaća dovoljno".
Kod nas se sakupi 30 odsto manje starog papira, nego, na primer u susednim zemljama. Tek ponegde postoje reciklažna ostrva sa posebnim kontejnerima za pojedine vrste otpada, a neki prerađivači i sami organizuju sakupljačku mrežu.
"Naš problem je nedostatak sirovine, starog papira. Mi imamo tržište, imamo proizvod koji se traži, ali je naš osnovni problem da nađemo dovoljnu količinu sirovine, starog papira", kaže Miloš Ljušić iz Fabrike kartona na Umci ističući da se preko 50 odsto sirovine izvozi u Hrvatsku i Mađarsku.
Prazni pogoni za reciklažu
Slično je i sa plastičnom ambalažom koja uglavnom završava u rekama, a problem je i sakupljanje elektronskog otpada. Iako je u Srbiji registrovano više hiljada pogona za reciklažu, svega nekoliko desetina to i radi.
Bojan Đurić iz Ministarstvo životne sredine, smatra da je najjednostavnije obezbediti 500. 000 evra ili tri miliona evra iz nekog investicionog fonda ili od nekog investitora i napraviti fabriku za reciklažu, međutim, potrebno je ne zadržati se samo na tome.
"Čime ćete vi tu fabriku da hranite to je pitanje kojeg se mnogi sete tek kada ulože novac. Dakle, osnovni problem u državi je nedostatak sakupljačkog kapaciteta odnosno nedostatak infrastrukture", kaže Đurić.
Deo rešenja država vidi u uvođenju ekološke takse i u preventivnom delovanju komunalne policije.
Svega 60 odsto teritorije Srbije pokriveno je organizovanim prikupljanjem otpada. Da bi se ispunili svi ciljevi predviđeni strategijom upravljanja otpadom, prema procenama Svetske banke Srbiji je potrebno milijardu evra.
