Izvor: Danas, 11.Dec.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne pristajati na postojeće stanje)
- Ista ona vera u bolje sutra i isti onaj duh nade i univerzalizma, koji su tako snažno prisutni u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, potrebni su nam i danas, kao što su nam bili potrebni i pre 67 godina, kada je usvojena pomenuta deklaracija - izjavila je pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih na skupu na kome su predstavljena istraživanja Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, realizovana u 2015. godini.
-
Ovim skupom obeležen je dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ljudskih prava. Podsećajući učesnike da se sa obeležavanjem 10. decembra započelo dve godine nakon što su UN usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Aniko Muškinja Hajnrih je poručila da raskorak između ciljeva proklamovanih deklaracijom i stvarnosti ne sme da nas obeshrabri i odvede u rezignaciju.
- Duhu ljudskih prava ništa nije tako strano kao osećaj rezignacije i nemoći. Zalagati se za ljudska prava znači ne pristajati na postojeće stanje, na nepravdu i ravnodušnost, na razne oblike uskraćivanja, diskriminacije i nasilja. Zalagati se za ljudska prava znači unapređivati uslove života u društvu, kako bi svaki njegov pripadnik mogao uživati prava koja mu rođenjem pripadaju - kazala je ona.
Podsetivši na prvi član Univerzalne deklaracije u kome se kaže da se ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima i da je, pošto su obdareni razumom i svešću, potrebno da jedni prema drugima postupaju u duhu bratstva, pokrajinska ombudsmanka je istakla da je "svako od nas barem jednom u svom životu bio u prilici da posvedoči kako je biti suočen sa materijalnom oskudicom, socijalnim, nacionalnim ili rasnim predrasudama, ignorancijom ili opstrukcijom".
Pokrajinski zaštitnik građana se svakodnevno susreće sa problemima u ostvarivanju prava građana, a neki od tih problema zahtevaju, po rečima Aniko Muškinje Hajnrih, i širi, istraživački pristup.
- Naš istraživački interes bio je u toku godine fokusiran na položaj žena u nacionalnim savetima i položaj romskih koordinatora, na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina u organima pokrajinske uprave, na probleme u pogledu ličnog pratioca i izolacije u ustanovama socijalne zaštite, na probleme sa palijativnim lečenjem, prijavom prebivališta, te ulogu žena u vanrednim situacijama - kazala je ona.
Ne bez zadovoljstva, Muškinja Hajnrih je naglasila da se istraživanjima Pokrajinskog ombudsmana koriste razne institucije, a među njima i Ustavni sud.
