Izvor: Politika, 28.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne pripremam zamenu za Dinkića
Kada bih znao da izbori rešavaju problem – to bih predložio. Mnogo veći problem je u činjenici da izbori ništa ne rešavaju
Politika će u dva nastavka objaviti intervju sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije. Prvi deo se odnosi na opstanak Vlade Srbije.
Može li vlada da opstane ako ne prođe Zakon o informisanju?
Verujem da ova vlada može i treba da opstane, pre svega zbog uloge koju ima a to je da minimizuje štete nastale svetskom finansijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krizom i da održi jedan stabilan politički sistem u Srbiji. Zemlje koje se suočavaju tokom krize sa izborima apsolutno nisu u situaciji da donose mere koje su veoma važne da bi se kroz ovo teško vreme prošlo bez velikih privrednih oštećenja.
Vi jeste simbol koalicije koja je napravila vladu. Da li se vama čini da članice te koalicije ponekad pokazuju veliku količinu sebičnosti?
Nije neka novost u srpskoj politici da se težište stavlja na partikularne a ne na opšte interese. To je hroničan problem koji prati srpsku politiku u poslednja dva veka. Do sada smo uvek uspeli da prevaziđemo tu tenziju između partikularnog i opšteg interesa, u korist opšteg interesa. Ja verujem da ćemo to i ovaj put uspeti da uradimo iako nema nikakve dileme da će se ta hronična boljka srpske politike uvek pojavljivati kada god nastupi neka razlika u mišljenjima ili neki problem koji treba rešavati do kraja mandata ove vlade.
Kada je predsednik Boris Tadić rekao: „E, ovo je prevršilo svaku meru. ’Ajmo mi na izbore da rešimo sve ove sebičluke”?
Kada bih znao da izbori rešavaju problem – to bih predložio. Mnogo veći problem je u činjenici da izbori ništa ne rešavaju. Prvo, najveći izazov sa kojim se mi danas suočavamo jeste ekonomska kriza, čije poreklo su velike svetske ekonomije koja pogađa i Srbiju kao i sve ostale male zemlje sa kudikamo većim intenzitetom nego izvorišta svetske ekonomske krize. Drugo, ne postoji neograničen broj mera kojima se odgovara na svetsku krizu. Taj broj je i te kako sasvim limitiran. Treće, među opozicionim strankama ne postoji nijedna koja nudi bilo šta novo mada one i ne mogu da ponude bilo šta novo, jer ni u svetu ne nude ništa novo. Ne verujem da bi izbori doprineli većem političkom jedinstvu, već bismo samo imali pregrupisavanje na političkoj sceni i strateški ciljevi ne bi mogli da se promene jer donošenje svakog drugog strateškog cilja u odnosu na članstvo u EU bilo bi kontraproduktivno, i nekorisno za ovu zemlju i građane koji u njoj žive.
Ako mi postavite pitanje da li svi u Srbiji žele demokratiju, ali i predsednika koji u određenom trenutku lupi o sto, što ne ide često jedno sa drugim, odgovaram da nema nikakve dileme da i ja kao predsednik Republike imam crvene linije koje ne dozvoljavam da se pređu i one do sada nisu pređene, a da li će se to desiti u budućnosti, videćemo. Kada se to desi, ja ću, naravno, reagovati kao što sam reagovao i u prošlosti. Podsećam vas na zahteve i ucene koje sam imao od prethodnog premijera pred izbore, ili nekih drugih opozicionih stranaka, kada sam rekao: to su crvene linije. Inače, trudim se da budem tolerantan, da ne izigravam nekog autokratu u Srbiji, makar me za to vrlo uporno i sistematski optuživali neki opozicioni lideri.
Kako sarađujete sa ministrom Dinkićem?
O većini centralnih pitanja razvoja Srbije nemamo nikakvu razliku. Odličnu saradnju imamo u Savetu za infrastrukturu, oko evropskih integracija, ne postoji nijedna tačka o kojoj imamo različitu politiku. Imali smo različite stavove kada je u pitanju potpisivanje sporazuma sa ruskim partnerom oko privatizacije NIS-a. Znači, to potvrđuje da ima i razlika među nama, ali mi u saradnji nikada nismo imali suštinski problem i verujem da tako može da ostane i u budućnosti.
S pravom ili ne, Dinkić se smatra dežurnim rušiocem vlade?
Ne doživljavam ga kao rušioca vlada. Da je tako ne bih ni napravili zajedno koaliciju. Međutim, s vremena na vreme postoje različita stanovišta koja imamo ali se ona demokratski prodiskutuju. Ja ne namećem svojim partnerima kakvi će biti zaključci i kakvo će im biti političko ponašanje. Uvek pokušavam da argumentacijom dođem do određenog rešenja. To je kudikamo teži put i on zahteva mnogo energije ali sam duboko uveren da na taj način možemo da ispostavljamo demokratske vrednosti u našem društvu.
U prošlosti, predsednici Srbije to nisu činili i trudim se da vodim jednu drugačiju novu politiku. To važi i za političke predstavnike Srba u regionu. Nikome ne namećem šta treba da čini, kažem svoje mišljenje i pokušavam uvek da ubedim one sa kojima radim na zajedničkoj stvari, kojim putem treba da idemo.
U „Politici” jedan od analitičara je izneo stav da ako Dinkić sada ne bude rušio vladu, onda će to uraditi u novembru kada bude napravio svoju novu stranku regiona?
Niko u Srbiji danas nema potencijal da stvaranjem nove stranke obori vladu. Danas nijedna stranka u opoziciji, nijedna stranka koja je u procesu formiranja, nema potencijal da na novim izborima napravi neku prevagu u odnosu na dominantne političke snage koje danas čine Vladu Srbije.
Znači, ne pripremate neku zamenu za Dinkića?
Ne. Ja kada počnem da radim sa nekim u politici, verujem u konstantnost i doslednost i verujem u istrajnost na zajedničkom projektu. Ako u spoljnopolitičkom smislu uvek tragam za alternativnim rešenjima, na unutrašnjem političkom planu pokušavam da imam konstantne saradnike.
Da li to znači da nećete imati neku bližu saradnju sa LDP-om koji je nekoliko puta do sada pomogao vladi?
Imamo izuzetno dobru saradnju sa LDP-om i moram da kažem da moji razgovori sa predsednikom LDP-a takođe govore o približavanju stavova o bitnim strategijskim pitanjima. Ne mislim da je i LDP u ovom trenutku uopšte zainteresovan da zameni G 17 plus u vladi ali je zainteresovan, došao sam do tog zaključka u razgovoru sa Čedomirom Jovanovićem, za realizaciju strateških ciljeva ove zemlje, njeno članstvo u EU, vrednosne promena srpskog političkog društva, normalizaciju medijskog prostora, privlačenje stranih investicija, reforma pravosudnog sistema. To su sve važne oblasti koje zahtevaju značajne reforme i tu nema velikih razlika.
U novembru ste u intervjuu za „Politiku” rekli da je moguća saradnja sa naprednjacima na lokalnom nivou. Da li je sada vreme da kažete da je moguća saradnja i na republičkom nivou?
Srpska napredna stranka je stranka koja je skoro nastala i još nije do kraja artikulisala svoju politiku, što je i razumljivo zato što želi da proširi politički prostor vlastitog uticaja. Smatram veoma značajnim to što je stranka rekla da u njenim političkim prioritetima nije samo odbrana integriteta na Kosovu i Metohiji, već i učlanjenje Srbije u EU. To je jedan značajan politički iskorak koji je odmah našao refleksiju u evropskim zemljama, među evropskim institucijama. Mislim da je to veoma korisno da se u Srbiji uspostaviti nacionalni konsenzus šta su centralni politički ciljevi. Ja cenim taj iskorak Srpske napredne stranke. S druge strane, to je i dalje stranka koja s vremena na vreme koketira sa starom politikom, i za mene može biti veoma važno da ta stranka definiše vlastitu politiku u narednom periodu.
Ali, ovog trenutka ne vidim da ni u Srpskoj naprednoj stranci, niti Demokratskoj stranci postoji interes da se formira zajednička vlada. Naprotiv, vidim da su te dve stranke u stvari glavni konkurenti za, da tako kažem, mesto dominantne političke snage u Srbiji što u krajnjem slučaju može dovesti i do stabilizacije srpskog političkog društva.
Dragan Bujošević
Dragan Janjić
[objavljeno: 29/08/2009]
