Izvor: Blic, 01.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne prestaju pritužbe na rad ustavnih sudova BiH i RS
Banjaluka - Umesto da budu pravni uzori i autoriteti čije odluke se poštuju bez sumnje, ustavni sudovi BiH i RS postali su predmet učestalih kritika. Političarima iz RS smeta što se Ustavni sud BiH "bavi onim što mu nije posao" i što u njemu rade trojica stranih sudija (Dejvid Džon Feldman, Tudor Panturi i Konstans Griv), dok predstavnici Bošnjaka u Srpskoj smatraju da Ustavni sud Srpske neustavno odlučuje o ugroženosti vitalnog nacionalnog interesa jednog od tri konstitutivna naroda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Premijer RS Milorad Dodik kaže za "EuroBlic" da strane sudije, koje inače bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava - a ne mogu biti državljani BiH ni susednih zemalja - glasaju "kako im OHR kaže".
- U svim zemljama ustavni sud ima samo jednu funkciju - da utvrdi da li je usvojeni zakon u skladu sa ustavom te zemlje i ništa više. Ovde taj sud radi sve i svašta. Ne mislim da s tim treba da se pomirim. To treba da dovede čak dotle da jednog dana Ustavni sud protumači da je Dejtonski sporazum bio greška - kaže Dodik.
Šta o ovom misli predsednica Ustavnog suda BiH Seada Palavrić, nije moguće saznati, jer su nam u Sudu poručili kako "nije običaj da se daju izjave".
Međutim, odlično obavešten izvor "EuroBlica" iz Ustavnog suda BiH negira optužbe kako ovaj sud radi protiv interesa Srpske. Naš izvor opovrgava i sumnje kako strane sudije rade zajedno sa bošnjačkim i hrvatskim, navodeći primer kad su sva trojica stranih sudija glasala u interesu Srpske u slučaju kada se tražila ocena ustavnosti emitovanja obveznica za izmirenje stare devizne štednje. Međutim, on ipak ne isključuje mogućnost da se odluka koja nije u interesu Srpske donese preglasavanjem sudija. U takvim slučajevima sudiji koji se ne slaže sa odlukom većine ostaje samo mogućnost da izdvoji svoje mišljenje, koje se ravnopravno objavljuje u "Službenom glasniku BiH" i, pre svega, "služi za naučnu analizu".
"Sudije nikad ne dobijaju predmet sve dok Sekretarijat ne izradi nacrt odluke. Oko 90 odsto predmeta se reši na Veću petorice, gde je za prolaz potrebno svih pet glasova. Ako je bar neko protiv, predmet se šalje na Veliko veće gde učestvuje devet sudija. Za tu odluku takođe mora da glasa pet sudija, a ostali imaju pravo na izdvojeno mišljenje", objašnjava izvor "EuroBlica".
Na rad Ustavnog suda u Srpskoj najviše zamerki ima Klub Bošnjaka u Veću naroda RS. Klubu smeta što je najviša sudska instanca u RS samo dva puta uvažila da je povređen vitalni interes Bošnjaka - u slučaju grba Srpske i bivše himne "Bože pravde". Predsednik Kluba Bošnjaka u Veću naroda RS Edin Ramić kaže da će tražiti izmenu Poslovnika o radu Suda, u kome se navodi da Veće za zaštitu nacionalnog interesa odlučuje dvotrećinski, iako u Ustavu Srpske piše da su za presudu potrebna dva glasa sudija.
Mada poslovnik kaže jedno a Ustav drugo, predsednik Ustavnog suda Mirko Zovko kaže za "EuroBlic" da se svaki put glasalo u skladu sa Ustavom RS.
- U spornim odlukama uvek je bio samo glas jednog sudije ili niko nije smatrao da je povređen nacionalni interes - kaže Zovko.
On, ipak, napominje da Poslovnik donosi Ustavni sud "a ne on", i da svi koji ga smatraju neustavnim imaju pravo da zatraže izjašnjavanje Ustavnog suda BiH.
Ustavni sud Srpske
Ustavni sud RS ima predsednika i osam sudija koji se biraju u skladu sa Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, a odlučuju većinom glasova. Veće za zaštitu vitalnog interesa čini sedam članova - po dva predstavnika svakog konstitutivnog naroda i jedan predstavnik ostalih, bira ih Sud, a o pitanjima zaštite vitalnih nacionalnih interesa Veće odlučuje dvotrećinskom većinom. Većem predsedava predsedavajući kojeg biraju članovi Veća iz svog sastava, tako da u svakom novom slučaju predsedava drugi sudija.
