Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne predstavljam samo Bošnjake
Rasim Ljajić je političar koji je najviše napredovao u proteklih sedam godina u Srbiji. U ovom trenutku obavlja pet funkcija. Ministar je rada i socijalne politike, predsednik koordinacionog tela za jug Srbije, predsednik nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, potpredsednik Upravnog odbora FK Partizan i predsednik Sandžačko-demokratske partije. Ipak, Ljajić se kao odgovoran i moderan političar prvo iskazao dok je bio ministar za ljudska i manjinska pitanja. To ministarstvo ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postoji otkad ne postoji savezna država sa Crnom Gorom.
– Naravno da postojanje takvog ministarstva nije mera ili pokazatelj poštovanja ljudskih i manjinskih prava. Uostalom, retko koja evropska zemlja ima takvo ministarstvo pa je stepen poštovanja ovih prava na vrlo visokom nivou. Ipak, kod nas se to pokazalo kao dobro i, ne zato što sam ja bio ministar, već zaista mislim da nije bilo vreme za ukidanje tog ministarstva. Sada sva ministarstva, sve institucije treba da rade na stvaranju društvene klime u kojoj će se zaista voditi računa o ljudskim i manjinskim pravima.
Koji je vaš utisak, da li su manjine u Srbiji 2007. godine integrisane u društvo i državu?
Teško je meriti stepen integracije. Ipak, mislim da mogu da kažem da su manjine u političkom smislu potpuno integrisane. U nekim oblastima to nije moglo ići tako brzo, na primer još uvek u policiji i pravosuđu nisu adekvatno zastupljene ali to je proces koji je pokrenut i u kome treba očekivati rezultate.
Da li ste kao pripadnik manjinske zajednice zadovoljni postojećim zakonskim rešenjima i koliko ima problema u njihovoj primeni?
Uvek postoji problem sa primenom ali mislim da je ovaj Zakon o zaštiti nacionalnih manjina u velikoj meri primenjen. Postoje naravno oblasti gde on nije zaživeo ali negde jeste, kao na primer kad su u pitanju nacionalni saveti. Manjkavosti ima što je i normalno jer ovo je početak. Pa nema puno zemalja koje uopšte imaju nacionalne savete. Dakle, ogromni pomaci su učinjeni. Postoje izveštaji evropske komisije u kojima se opet naglašava da je Srbija napravila značajan napredak na polju ljudskih i manjinskih prava i to niko ne može da ospori.
Ipak kada govorimo o političkoj integraciji, utisak je da se odnos velikih, državotvornih i manjinskih stranaka u velikoj meri svodi na trgovinu?
To postaje model političkog ponašanja svih stranaka. Manjinske stranke su tu u vrlo specifičnom položaju. Jer, ako manjinska stranka nije u vlasti onda je teško da ona svom narodu koji reprezentuje nešto i učini. Onda postoji realna opasnost da ti vaši birači inkliniraju ka strankama koje čine vlast i koje mogu da im reše probleme. To je recimo slučaj na poslednjim izborima kada je veliki broj glasača stranaka vojvođanskih Mađara glasao za DS, G17 plus i LDP.
Znajući to, možemo li onda uopšte govoriti o ideologiji stranaka nacionalnih manjina?
Sve manje ideologije igraju ulogu. Manjinska stranka računa da će izgubiti ako nije u poziciji da vlastitim biračima ponudi nešto posle izbora. To stranka koja je u opoziciji teško može da priušti. I otuda tolika potreba da se po savku cenu bude uz vlast. I zato tu ideologija i politički programi više ne igraju bitnu ulogu.
Ipak, praktično sve stranke nacionalnih manjina su desničarske i nacionalističke?
SDP nije desničarska stranka. Ja lično sam socijaldemokrata. Ali, ni mi ne potiremo taj nacionalni element već pokušavamo da pronađemo balans između nacionalnog i građanskog, kao što pokušavamo da pronađemo balans između našeg pripadanja državi Srbiji i našeg pripadanja bošnjačkoj zajednici. I to jeste teška pozicija. Ali, mislim da je za manjinu i najkorektnija.
Da li to znači da manjinska stranka teško može da opstane bez nacionalizma na terenu na kojem deluje?
Da, moglo bi tako da se kaže mada je SDP tu zaista specifičan. Jer, mi polako izlazimo ne samo iz tog regionalnog okvira nego i iz usko bošnjačkog koncepta jer kod nas ima puno pripadnika romske zajednice. Čak mislim da ćemo uskoro imati više glasova van Sandžaka nego u samom Sandžaku koji je naša baza. I mi smo u tom pogledu drugačiji od drugih manjinskih stranaka koje se baziraju samo na svoj okrug i samo na svoj nacionalni korpus. I zato nemam dilemu da ćemo uskoro biti najjača, manjinska stranka u Srbiji.
Zašto niste proverili koliko ste jaki? Na prošle izbore izašli ste na listi Demokratske stranke iako je postajao prirodni prag za manjine. Samostalno ste možda mogli da dobijete neki mandat više?
I ja mislim da bi dobili više. Početni dogovor sa DS-om je bio da idemo odvojeno a posle da pravimo koaliciju. Ali, zatim su neka istraživanja pokazala da bi za DS bilo značajno da idemo na njihovoj listi i mi smo to prihvatili jer zaista imamo odličnu saradnju sa njima. Uostalom, sam broj mandata nije najvažniji.
Pošto ste izabrani na listi DS-a imate li manju slobodu u parlamentu nego manjinske stranke koje su samostalno ušle u Skupštinu? I budući da ste u Beogradu sarađivali sa DSS-om, a u Novom Pazaru i sa radikalima možete li da uporedite odnos ove tri velike stranke prema strankama manjina?
Istina je da naša sloboda nije toliko velika i da ne možemo da nastupamo kao predstavnici Bošnjaka. Ali, SDP i DS povezuje ideološka bliskost. DSS ima drugačiji koncept jer oni znaju da ne mogu da računaju na manjinske glasove. Tu imate klasičan primer u Sandžaku. Da nije bilo DSS-a Ugljanina više ne bi bilo u političkom životu. Kockice su se poklopile, nešto je zavisilo od ta njegova dva glasa i onda je DSS činio brojne ustupke koje njemu ne znače ništa a SDA je to spaslo. Što se tiče radikala gledano čisto trgovački smatram da bi oni bili spremni najviše da ponude manjinama. Nemam nikakve sumnje u to. Pre svega zbog njihove nacionalističke prošlosti koju bi tako mogli da operu.
Koliko je daleko taj dan kada će Tomislav Nikolić vladu sastavljati sabirajući i glasove manjina?
Smatram da bi za Srbiju dobro bilo da se SRS transformiše u stranku desnog centra koja neće dovoditi u pitanje evropske perspektive Srbije. Jer, ne možemo zanemarivati činjenicu da za tu stranku glasa najveći broj ljudi u Srbiji. Mislim, da saradnja sa SRS-om na lokalnom nivou ne bi ni sada trebalo da predstavlja problem ali da je na centralnom nivou još uvek rano za to.
Koliko vaša Sandžačko-demokratska stranka ispašta zbog vaših drugih funkcija? Niste često u Novom Pazaru?
Gledam da tu poteškoću pretvorim u prednost. Jer, moje druge obaveze su šansa za druge ljude. SDP nije moja privatna kompanija. Ako ja moram sve da radim kao što je do sada bio slučaj onda takva stranka ne treba ni da postoji. To što ja nisam svakodnevno u Novom Pazaru je prilika da promovišemo nove ljude, nove kadrove. Verujem, da će oni tu priliku iskoristiti.
[objavljeno: ]
.jpg)
