Izvor: Blic, 05.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne prebacujte im vlastite neuspehe
Mi uvek želimo da nam deca izrastu u samouverene i srećne ljude, a opet se dešava da su nesigurna i sebe smatraju gorim od drugih. Kako nastaju ti kompleksi i da li smo za njih i mi ponekad krivi?
Svi smo mi pomalo edipovci
Sa tri-četiri godine svaki dečak bi hteo da se oženi mamom, a devojčica da se uda za tatu. Mališani su ljubomorni na roditelja istog pola: dečak na tatu, a devojčica na mamu. Ipak, jasno im je da mama bira za muža tatu, a ne trogodišnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sina i da se tata neće rastati od mame zbog trogodišnje ćerke. Kompleks se preraste i sve dođe na svoje.
Poređenja su neumesna
Ponekad, međutim, mališan nikada ne preraste određene komplekse. Na primer, dečaku ostaje iluzija da će jednoga dana, kad poraste, postati mamin muž i on podsvesno nastoji sebi da dokaže da je bolji od tate i dostojniji mamine pažnje.
Psiholozi smatraju da Edipov kompleks može da se ispolji u želji da se osnuje porodica s mnogo starijim muškarcem, kao i kod parova kod kojih jedan partner preuzima na sebe ulogu „mamice", a drugi joj se rado potčinjava i ponaša infantilno uprkos sedim vlasima, zahtevajući stalnu brigu i pažnju. Kako treba graditi odnos s detetom kako mu ne biste usadili Edipov kompleks za ceo život?
Psiholozi savetuju:
- Prilikom svađa i nesuglasica između supružnika nikada ne terajte dete preuzme ulogu posrednika. Odnosi između muža i žene nisu tema koja se razmatra u prisustvu deteta.
- Opasno je ako mama, željna muževljeve nežnosti, udovoljava tu potrebu mazeći se sa sinom.
- Mama ne treba da suprotstavlja sina ocu. Recimo ne bi smela da kaže: „Tata nam je malo grub, ali si ti skroz na mene – tih i nežan."
Majka koja sama podiže sina mora posebno da vodi računa da mu ne usadi Edipov kompleks. Ona nesvesno očekuje da joj mališan postane oslonac i zaštita. A dete ne može da bude zaštitnik odrasle osobe koliko god da se trudilo.
Kompleks niže vrednosti se javlja kod deteta ako ono zaključi da ga roditelji vole ne zbog onoga što jeste, već zbog uspeha koje postiže. Mi veoma često zahtevamo od dece dostignuća kojima ona nisu dorasla: da budu bolji đaci od svojih vršnjaka, da budu lideri i ispolje stvaralačke sposobnosti. Mi verujemo da time stimulišemo decu i podstičemo ih da se usavršavaju. A oni se samo muče jer ne mogu sve da postignu i iskreno misle da ćemo prestati da ih volimo ako još jednom na kontrolnom dobiju trojku ili se ne plasiraju dalje na nekom takmičenju.
Kako treba da postupite da kod deteta ne stvorite kompleks niže vrednosti?
- Ne smete da ga ponižavate.
- Što češće ga hvalite. Navikli smo da ne obraćamo pažnju na dobre postupke deteta, već primećujemo naše ljubimce samo onda kad rade nešto što mi ne odobravamo. A tako je jednostavno pohvaliti mališana kad donese dobru ocenu ili mu se zahvaliti što vam je pomogao da nešto uradite.
- Majka mora da voli dete sa svim slabostima i manama. Mališan od majke očekuje bezuslovnu ljubav, a ona treba da ga voli onakvog kakav je.
- Pomozite mu da izgradi odnose sa drugim ljudima. Kad adolescent počne da ocenjuje sebe očima drugova iz razreda i tvrdi vam da ga ne vole zato što je riđ ili debeo, to znači da svoje neuspehe u društvu pripisuje spoljašnjim okolnostima.
- Vodite računa da osetljivo i stidljivo dete ne terate da se previše javno eksponira. Recimo, izbegavajte izjave u stilu: „Da samo čujete kako on divno peva, a posle će nešto da vam odrecituje..." To će samo još više doprineti detetovom povlačenju u sebe.
Opasna simbioza
Od kompleksa maminog sinčića ili mamine devojčice pate osobe za koje mama ceo život ostaje jedina značajna ličnost. Sve odluke i postupke mora prvo ona da oceni. Pri tom treba naglasiti da nije reč samo o dečacima. I odrasle žene se ponekad plaše da donesu samostalnu odluku, „jer će se mama naljutiti i neće sa mnom hteti da razgovara".
Bolesna vezanost za majku se javlja u slučaju kad je žena previše zaokupljena sobom, pa mališan mora da trčka za njom i lovi trenutak kada će biti primećen, da čeka kada će biti dovoljno lepo raspoložena da se s njim poigra ili pomazi. To se dešava i onda kad majka optužuje dete za vlastite neuspehe, u stilu: „Zbog tvog rođenja nisam diplomirala", „Nakon što si se ti rodila, dugo nisam mogla da se oporavim, ugojila sam se i morala sam da ostavim posao..." Takva deca se osećaju odgovornom i ostaju u uverenju da joj nešto duguju, pa do groba ostaju vezana za nju.
Talac roditeljskih ambicija
Narcisoidnost, to jest kompleks Narcisa, formira se u predškolskom uzrastu kad dete teži da bude idealno i savršeno da bi udovoljilo mami i tati. A ako malom Narcisu nešto ne polazi za rukom, on će da kaže:
„Svi ste vi glupi, a ja sam najnesrećniji na svetu". Narcisi često rastu u porodicama u kojima roditelji nisu sklopili brak iz ljubavi, već iz nužde, iz računa ili zbog ambicija. Oni insistiraju na obaveznom uspehu svog čeda. To je svojstveno i porodicama koje imaju finansijskih teškoća, pa na dete prebacuju zadatak da nadoknadi njihov neuspeh.
