Izvor: B92, 14.Avg.2014, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne politizovati istragu o NIS-u
Ministar Aleksandar Antić izjavio je da istragu o privatizaciji NIS-a ne treba politizovati i dovoditi u bilo kakav kontekst s partnerima iz Rusije.
"Država radi svoj posao, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Legitimno je pravo države da analizira sve elemente koji se odnose, pre svega, na deo koji je prethodio privatizaciji NIS-a", rekao je ministar rudarstva i energetike novinarima prilikom obilaska poplavljenog kopa "Tamnava-Zapad" u Rudarskom basenu "Kolubara" u Lazarevcu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je pre nekoliko dana formirao specijalni istražni tim koji će ispitati sve činjenice i okolnosti vezane za privatizaciju NIS-a.
NIS je privatizovan decembra 2008. godine tako što je vlasnik 51 odsto akcija kompanije postao ruski Gasprom njeft, u sastavu Gasproma.
Većinski udeo u NIS-u prodat je za 400 miliona evra, a ruski partner je preuzeo obavezu da uloži 500 miliona evra u modernizaciju Rafinerije Pančevo, što je učinjeno u predviđenom roku.
Antić je istakao da je njegov lični stav da treba ispitati sve privatizacije koje su bile predmet izveštaja EU ili bilo kakvih sumnji u srpskoj javnosti.
"Sve treba da bude razjašnjeno", rekao je Antić i dodao da je posao koji radi MUP u interesu Srbije i ruskih partnera.
"To su stvari koje ne treba politizovati. To nije deo političkog života, već pravne države. Treba staviti tačku na sve stvari oko kojih je postojala sumnja", rekao je ministar rudarstva i energetike.
Juče je bivši predsednik Srbije Boris Tadić rekao da istraga privatizacije NIS-a može dovesti u pitanje odnose s Rusijom, dok je premijer Srbije Aleksandar Vučić kazao da ne veruje da će se to desiti.
Ugovor o prodaji NIS-a potpisali su u Moskvi tadašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predsednik Upravnog odbora Gasprom njefta Aleksandar Djukov.
Tada su predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali zajedničku izjavu o strateškom značaju energetike u saradnji dve zemlje.
Prodaja NIS-a bila je deo međuvladinog sporazuma Srbije i Rusije, koji je uključivao izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Grasprom njeft u NIS-u ima vlasnički udeo od 56,15 odsto, država Srbija ima 29,87 odsto, a preostali kapital poseduju mali akcionari. NIS je danas najuspešnija kompanija u Srbiji.
Ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić rekao je Tanjugu da je NIS privatizovan na osnovu jednoglasne odluke tadašnje Vlade Srbije, te da su potpisivanju prisustvovali tadašnji predsednici Rusije i Srbije, Dmitrij Medvedev i Boris Tadić, kao i premijer Vojislav Koštunica.
"Trebalo je graditi Južni tok, trebalo je rekonstruisati Rafineriju. Predlog prodaje sačinila je mešovita državna komisija", rekao je Ilić za Tanjug.
Upitan zašto je za NIS manja rudna renta, Ilić kaže da je reč o "uslovljenoj investiciji".
Ilić nije mogao da kaže zbog čega je sada pokrenuta istraga privatizacije NIS-a i dodao da će on to videti na sednici Vlade Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović saopštio je ranije da je formirao specijalni istražni tim koji će ispitati sve činjenice i okolnosti vezane za privatizaciju NIS-a.
Predsednik Vlade Srbije Aleksadar Vučić je ranije kao jedan od ugovora koji nije povoljan za Srbiju navodio i ugovor o prodaji NIS-a, koji je sklopila bivša vlada predvođena Demokratskom strankom.
Ugovor o prodaji 51 odsto NIS-a ruskoj kompaniji Gaspromnjeft potpisan je 24. decembra 2008. godine u Moskvi.
Istraga privatizacije NIS-a trenutno se politizuje, i to tako što potencijalni "krivci" tvrde da će istragom biti oštećena ruska strana, a sve to sa ciljem da se pojedinci izuzmu od odgovornosti, tvrdi analitičar Dušan Janjić.
On u izjavi Tanjugu kaže da se to ne sme dozvoliti, te da se moraju isititati svi akteri i posrednici u toj privatizaciji.
"Istraga je čisto 'srpska stvar', a Rusija ni na koji način neće biti obuhvaćena, niti je cilj istrage da se strani investitor otera iz zemlje ili ugroze njegovi interesi u tom poslu", ocenio je Janjić.
Janjić još ističe da istraga može biti uspešna samo ako ne bude zaštićenih, počev od političara koji su tada bili na najvišim funkcijama i po Ustavu bili obavezni da spreče štete po budžet, preko onih koji su u procesu neposredno učestvovali, bilo kao konsultantske kuće ili privatna lica.
"Moraju se ispitati propusti ( Mirka) Cvetkovića, ( Petra) Škundrića, ali i (Milana) Bačevića, koji je te ugovore produžio. Tadić je od početka taj ugovor stavio u kontekst našeg revanša za pomoć Rusije na Kosovu. To, međutim, nije predmet istrage", tvrdi Janjić u uverenju da će se svi oni braniti političkom potrebom za saradnju sa Rusijom.
A istraga bi, prema njegovim mišljenju, trebalo da obuhvati tri pitanja - stvarnu vrednost imovine NIS-a, koja je, prema mišljenju velikog broja ekonomista, potcenjena, zatim odgovornost za nisku rudnu rentu i korišćenje domaćih resursa, odnosno nafte i gasa, što ugovorom nije regulisano.
"NIS je imao privilegiju i kao državno preduzeće plaćao je rudnu rentu od 3,5 odsto, koja je samo preneta ruskom partneru nakon privatizacije. To se mora istražiti, da li je neko bio korumpiran da ne primeti, što je tada ukazivala Zorana Mihajlović. A zatim, tu se mogla naplatiti i tzv. lizing renta, koja ne može da bude ispod devet posto ili renta za koncesiju koja ide i do 25 odsto", kategoričan je Janjić.
Inače, rudna renta je ostala tri odsto i za Gaspromnjeft, jednako kakva je bila dok je NIS bio državno preduzeće, dok je za sve ostale kompanije Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima od 1. januara 2012. podignuta na sedam odsto.
Zalaganjem tadašnjeg ministra rudarstva Milana Bačevića, ugovor s ruskom stranom produžen je do 2023. a time i niska rudna renta, zbog čega će, prema procenama stručnjaka, država, a pre svega lokalne samouprave, u tom periodu izgubiti stotine miliona dolara.
Poslednjih se dana mediji pitanjima u vezi s privatizacjom NIS-a, a u prvi su plan izašla imena poput Borislava Stefanovića, koji je bio glavni pregovarač tokom pripreme ugovora, a nakon rafitikacije gasnog sporazuma s Rusijom u skupštini.
I dok jedni navode da je Stefanović pregovarao samo o socijalnim aspektima, poput zaštite prava zaposlenih ili otpremninama za prekobrojne, drugi mu pripisuju kljucnu ulogu upravo u "lošim" rešenjima koja se odnose na nisku rentu, davanje kompanije u bescenje, arčenje prirodnih resursa bez naknade...
Predsednk Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da to nije bila klasična privatizacija, već je do nje došlo na osnovu energetskog međudržavnog sprorazuma.
On je za Tanjug rekao i da ne vidi ništa sporno u preispitivanju te, kao i ostalih privatizacija koje su obavljene u prethodnom periodu, ali negira svoju umešanost u privatizaciju NIS-a o čemu mediji spekulišu.
Upitan da li su tačni navodi pojedinih medija o ispumpavanju novca iz NIS-a pojedinih članova Demokratske stranke, on kaže da je privatizacija NIS-a dizajnirana kao deo energetskog sporazuma još u vreme Vlade Vojislava Koštunice, kada su na vlasti bile ne samo Demokratska stranka, već i Socijalistička partija Srbije koja je u trenutku potpisivanja ugovora imala svog ministra energetike Petra Sskundrića.
Kad je reč o proceni vrednosti kompanije, nju je radila firma Dilojt, ali se u medijima sada pominje više iznosa procenjene vrednosti, te navodi da je NIS "prodat ispod cene".
Posebna stavka je neregulisan način eksploatacije izvora, i onih koji su korišćeni u vreme zaključenja ugovora, a posebno novih, u čije se istraživanje ruski partner obavezao da uloži značajna sredstva.
Istina, mediji podsećaju i da su najglasniji protivnici ovog aranžmana s Rusima bili Mlađan Dinkić, tada ministar u vladi, ali i Zorana Mihajlović, kao i da su na čelu UO NIS-a nakon privatizacije, tacnije od jula 2009, između ostalih, zamenik predsednika Demokratske stranke Dušan Petrović, Danica Drašković i savetnik generalnog direktora NIS-a Nikola Martinović.
Dvoje članova upravnog odbora kompanije - Dušan Elezović i Biserka Jeftimijević-Drinjaković podneli su tada ostavke.
Inače, ugovorom o prodaji NIS-a, ruska strana je za 400 miliona evra postala vlasnik dve upravne zgrade, jedne NIS-ove u Novom Sadu i Jugopetrolova u Beogradu, dve rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, rafineriju gasa u Elemiru, 497 benzinskih pumpi, 1.600 internih benzinskih stanica i 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom.
Takođe u strano vlasništvo dopali su cisterne kapaciteta 18.250 tona, 10.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, akcije u drugim kompanijama, koncesija u Angoli, nalazišta nafte u Vojvodini, 1,32 miliona tona kupljene nafte koja je uskladištena u rafinerijama i spremna za preradu, kao i 11 odmarališta i hotela.
Podpredsednik LSV Branislav Bogaroški izjavio je danas da je prodaja NIS-a najgori posao koji je Srbija imala u poslednjih 50 godina, uz opasku da svaki ugovor, odnosno međunarodni sporazum, može da bude revidiran na način kako je i sklopljen.
"To je najgora stvar koja nam se deslia, jer smo prodali, uz poljoprivredno zemljište jedini visokoprofitabilni resurs koji ima naša zemlja", rekao je Bogaroški Tanjugu izrazivši nadu da će se iz tog, kako je ocenio štetnog ugovora sa ruskim Gaspromnjeftom, izvući pouka kada je reč o eventualnoj prodaji poljoprivrednog zemljišta.
Bogaroški je napomenuo da je pre zaključivanja energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom LSV insistirala na tome da "prodaja NIS-a ne može da bude u paketu, u tom aranžmanu, ne sporeći značaj Južnog toka, kao strateškog projekta za Srbiju.
On je podsetio da je pre prodaje NIS-a Rusima za 400 miliona dolara nezavisni revizor procenio vrednost nacionalne naftne kompanije na 2,2 milijarde dolara, čime je "napravljena velika šteta Republici Srbiji AP Vojvodini i lokalnim samoupravama koje su bile vezane za NIS".
Prema tada i sad važećim zakonima trebalo je da 51 odsto privatizacionih prihoda pripadne Vojvodini jer, kako je objasnio, NIS je početkom 90-ih godina prošlog veka "nastao tako što je vojvođanski Naftagas spojen sa nekoliko manjih preduzeća" i u suštini je 90 odsto sačinjen od Naftagasa.
Bogaroški je istakao da je LSV čak 37 puta tražila da u dnevni red sednica Skupštine Vojvodine bude uvršteno pitanje privatizacije NIS-a i obeštećenja AP Vojvodine zbog tog štetnog ugovora koji je svojevremeno zaključila Vlada Srbije na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica.
LSV je organizovala proteste povodom privatizacije NIS-a, podsetio je on, napominjući da je ta stranka od početka tražila da se sprovede transparentna,tenderska procedura, po kojoj bi bio odabran najbolji ponuđač, koji je spreman da ponudi najbolju cenu za NIS.
U tim zahtevima niko im se, kako je rekao nije pridružio od političkih stranaka, a u Skupštini Srbije jedino su LSV i LDP glasali protiv to sporazuma sa Rusima.
Druga sporna stvar u ugovoru o privatizaciji NIS-a je to što su "uz NIS prodata i sva ležišta nafte i gasa, kako ona koja se eksploatišu, tako i buduća", kazao je Bogaroški, ocenivši da to u svetu nije uobičajena praksa kad je reč o toj vrsti posla.
"Praktično smo naša nalazišta nafte i gasa dali kao privezak uz NIS a pri tome smo zadržali i najnišu rudnu rentu u Evropi, tako da su građani Vojvodine i Srbije višestruko oštećeni u tom poslu", smatra Bogaroški napominjući da stalno trpimo posledice zbog eksploatacije nafte i gasa, jer proizvodnja raste i rezerve se iscrpljuju.
On ističe da nije dovoljno samo utvrditi odgovornost za lošu privatizaciju NIS-a, nego je pre svega neophodno "videti na koji način će biti obeštećeni građani Vojvodine, odnosno da li je moguće revidirati taj ugovor".
Istina, kako je rekao, pitanje je sad da li bi ugovorne strane bile spremne za razgovore o reviziji tog ugovora, što bi značilo da se naprave izmene koje bi na bolji način regulisale interese naše zemlje, odnosno naših građana.
"Vlada Srbije treba na prvom mestu da vodi računa o interesima Republike Srbije i svojih građana. To je motiv koji bi morao da je vodi i da u to ubedi i drugu stranu", smatra Bogaroški i objašnjava da Srbija sad ostvaruje "poprilično mali iznos od dividende, u poređenju sa profitom koji ostvaruje NIS".
Prošle godine, je, naime, profit dostigao 400 miliona evra, a NISje praktično za dve godine uspeo da od svog profita otplati kupoprodajnu cenu i sve obaveze, odnosno ulaganja koja je imao po ugovoru o privatizaciji, naveo je Bogaroški i dodao da je ruska strana ispunila svoje ugovorne obaveze.
