Izvor: Glas javnosti, 08.Maj.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne piše se ni o čemu
Poslednje književno ostvarenje Dušana Miklje roman „NJujork-Beograd“, koji je objavila „Laguna“, a prema kome se snima i istoimeni film, naišlo je na izuzetan prijem kod čitalačke publike. Tome u prilog ide i činjenica da je za ovaj roman Dušan Miklja dobio i nagradu „Hitlibris“, koja se svake godine uručuje domaćim i stranim autorima najtraženijih knjiga u prethodnoj godini. Film u režiji Nikite Milivojevića, rađen prema Mikljinoj knjizi naći će se pred domaćom publikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << do kraja godine.
Novinari su ljudi
- Ako je suditi po lošim primerima koji se ističu prostotom,
neobrazovanjem, osionošću i primitivnošću, stanje je loše. Ali, postoje
i dobri primeri. Ili, makar, podnošljivi. Ako su, najzad, novinari samo
ljudi (mada o njima postoje i manje laskava mišljenja) i oni su razni.
Takvi kakvi su, neophodni su, jer novinarstvo može biti manje ili više
uzorno, ali se bez njega demokratsko društvo ne može zamisliti. Nemam
dobro mišljenje o soju licemera ili, možda, samo klonova, koji svoju
„nepristrastnost“ i „demokratičnost“ dokazuju žalosnim odsustvom
uverenja ili makar samo stanovišta. Da bi nas uverili kako su u pravu,
morali bi prethodno da nas ubede kako nije važno za koje se vrednosti
zalažete, da li se borite za dobro ili zlo, već samo da li ste na
podjednako udaljeni od njih, smatra pisac.
Dušan Miklja iza sebe ima bogat književno-publicistički opus, a roman „NJujork - Beograd“ ga je svrstao u bestseler pisce, što ga je, kako kaže, ohrabrilo u novim proznim poduhvatima.
- Bio bi neiskren kada bih rekao da mi nije drago što je roman naišao na dobar odziv kod čitalaca. Svestan sam da veliki tiraži knjiga potiču, ponekad, od motiva koji nemaju veze sa književnošću: afera, kriminala, pornografije, bilo čega sličnog. Ali ako takav vanliteraran element ne postoji, a knjiga se dobro prodaje, autor može da bude samo ponosan - kaže Miklja, priznajući da lično nije očekivao toliko interesovanje i to ne samo u zemlji, već i kod naših ljudi u svetu, od Amerike do Australije.
- Šta može biti podsticajnije od otkrića da to što radite nije uzalud - ističe naš sagovornik, dok na pitanje vezano za istoimeni film kaže da je u završnoj fazi montaže i „lickanja i doterivanja“, te da će ga uz dobru sreću naša publika videti do kraja ove godine. Narednih nedelja Dušana Miklju očekuju promotivne aktivnosti vezane za izlazak iz štampe njegove nove prozne knjige „Potapanje Velikog ratnog ostrva“, a radi i na romanu „Afrikanac“, koji je, kako kaže, „pomalo biografskog karaktera“.
Rad na filmu „NJujork - Beograd“ podstakao je Miklju da dublje zakorači u svet sedme umetnosti.
„Mrtvi-pijani“
- Počeo sam i sa dramatizacijom romana „Put u Adis Abebu“, iako taj poduhvat deluje utopistički jer je reč o intimnoj drami, ali i o monumentalnoj istorijskoj fresci rušenja etiopskog carstva, što će reći o filmu koji bi mogli da snime jedino Amerikanci, ohrabren sam mnogim mišljenjima da je tema „kao stvorena za film“. Uradiću ono što od mene zavisi, pa kako bude. Nadam se, takođe, da će ove godine biti izvedena bar jedna od novih drama koje sam napisao, pre svega „Mrtvi-pijani“.
U svet književnosti Miklja je zakoračio iz novinarstva. Smatra da je za nastanak jednog dobrog književnog dela nužna dobra tema, te „da se može pisati samo o nečem bez obzira na teorije da se može pisati ni o čemu.“
- Ako se saglasimo da pisanje ima za svrhu da nešto kaže, a da će za to, opet, biti spremniji oni koji su nešto doživeli (u šta ubrajam i bogatstvo unutrašnjeg života), sličnosti novinarstva i književnosti su očigledne. Tim pre što danas ne postoje strogo omeđeni književni žanrovi. Da su putevi novinarstva i književnosti konvergentni dokazuje, mnoštvo pisaca-novinara.
