Izvor: RTS, 24.Okt.2011, 08:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

(Ne)opravdani protesti studenata

Školarine na fakultetima jesu previsoke za naš standarad, a suštinska reforma gradiva nije sprovedena do kraja - to su argumenti studenata koji protestuju. Sa druge strane, novac koji fakulteti dobijaju od države i samofinansirajućih studenata jedva je dovoljan da pokrije tekuće troškove.

Početak gotovo svake studentske godine obeležavaju protesti. Razlozi su najčešće previsoke školarine i zahtevi za većom prohodnošću za studiranje o trošku države.

Iako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su se parole sa prošlogodišnjih protesta promenile, nezadovoljstvo je ostalo isto. Za tri godine zakon o visokom obrazovanju menjao se dva puta, broj ispitnih rokova povećan je sa tri na šest, a minimalni broj bodova za prelaz u narednu godinu smanjen sa 60 na 48.

Student prorektor Beogradskog Univerziteta Milan Krstić kaže da na nekim fakultetima uslov od 48 bodova preveliki jer nije izvršena suštinska reforma gradiva.

"Postoje prazna mesta ali nije moguće ostvariti taj uslov od 48, a da ne govorimo o idelanih 60 bodova. Takođe i školarine su na određenim fakultetima prevelike i nerealno visoke", kaže Krstić.

Da su one neopravdano visoke smatraju i pojedini profesori i podsećaju na nelogičnost koja traje već godinama - fakulteti čiji se rad svodi na predavanja imaju najviše školarine, a na onima koji drže mnogo praktične nastave - studiranje je jeftinije.

Profesor Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta deli mišljenje studenata da su školarine neopravdano visoke.

"Posebno smatram neopravdano da moja generacija, koja se školovala besplatno, u ovakvoj situaciji tera mlade da plaćaju školovanje", kaže Rajić i dodaje da je ono već unapred plaćeno kroz poreze koje plaćaju njihovi roditelji.

U cenu školarine na većini fakulteta nisu uključeni udžbenici, a svaki izlazak na ispit se dodatno plaća.

Visoke školarine, ali i troškovi  

Nasuprot uverenju da se školarine uglavnom troše za plate profesora, nadležni tvrde da se za to izdvaja petina sredstava.

Ministarstvo, kažu ne daje dovoljno novca. Školarine jesu visoke, ali su visoki i troškovi.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da na fakultetima da plaćaju sve dažbine, uključujući i opremu.

Pojedini fakulteti iako državni - napravili su jasnu računicu koja pokazuje razliku između stvarnih troškova i onoga što plaća država.

Prema rečima dekana ETF-a Miodraga Popovića, student košta između dve i po i tri hiljade evra.

"Ono što Ministarstvo prosvete plaća je negde oko hiljadu i po evra za budžetskog studenta, a ono što samofinansirajući student plaća je oko 800 evra. Znači školarina je daleko manja od onog što Ministarstvo daje i nama je u interesu da imamo više budžetskih studenata", kaže Popović.

Rektor beogradskog Univerziteta tvrdi da su u Srbiji školarine 10 do 15 puta manje nego na zapadu, kao što su manje i plate, ali njihov odnos je otprilike isti.

"Srbija je zemlja sa najnižim školarinama u Evropi. Privatni univerziteti imaju mnogo veće. Ne smemo da ugrozimo kvalitet znanja, nama je jako važno da ta diploma važi i da tu decu naoružamo nekim znanjem", kaže Kovačević.

Poređenja radi, u Engleskoj studiranje na manje poznatim univerzitetima iznosi oko pet hiljada evra, na Kembridžu i Oksfordu - mladi iz Srbije plaćaju od 13 do 30 hiljada evra.

Studiranje u Nemačkoj ili Italiji košta šest stotina evra po semestru, a u tu cenu najčešce su uračunati i udžbenici.

Nastavak na RTS...