Izvor: Večernje novosti, 31.Jul.2012, 21:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne odriče se doma i kosmetskih korena

ONI koji ovde grade, oni se ne sele. Zato sam u Lebanu, na pet kilometara od Prištine, na imanju mog pradede, gde žive i moji roditelji, sagradio novu kuću. Mirko Tabaković (35), neće više da napušta selo u kome je do 1999. godine živelo trideset i pet srpskih porodica, a sada svega njih pet. A Marko je jedini Srbin koji je u ovom delu Kosmeta u poslednjih dvanaest godina sagradio kuću. Priznaje da i njegovi roditelji, Ružica i Miloš, nisu bili sigurni u ispravnost njegove namere, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da se nisu ni protivili. - Kada smo 1999. izbegli iz Prištine živeo sam nekoliko godina u Nišu. Roditelji su ostali u Lebanu, a ja sam ih redovno posećivao, donosio njima i malobrojnim komšijama humanitarnu pomoć. Potom sam se 2003. zaposlio u Gračanici gde sam radio nekoliko godina i rešio da više ne odlazim odavde - priča Mirko u prizemlju nove kuće, sagrađene u dvorištu pored roditeljskog doma. Ovo su prvi srpski domovi, idući od Merdara ka Prištini. Tabakovići, kao i nekoliko susednih kuća, odlučni su da žive na svome i od svoga rada. Kažu, kada su mogli njihovi preci da prežive i teža vremena, valja će i oni ova.NIJE SVE PRODATO - PORED Lebana, u ovom prigradskom severnom delu Prištine nalaze se još tri srpska sela u kojima je pre 1999. godine živelo oko 2.500 Srba, dok ih je sada svega oko šest stotina. Mirko kaže da ohrabruje to što većina srpskih imanja nisu prodata: Samo ovde pored nas, 33 hektara su u vlasništvu familije Tabaković. - Zaštitilo nas je to što smo dvorište i čitav kompleks imanja od oko 14 hektara ogradili bodljikavom žicom i betonskim stubovima od oko dva metra - priča Mirko. Iza žice su radili dan i noć. Gajili stoku, obrađivali njive, voćnjak sa novim zasadima, pravili rakiju, likere... koje prodaju i predstavnicima međunarodne zajednice, ali i Albancima, vlasnicima restorana. Porodično spravljaju meleme za opekotine, a njihovi proizvodi pronalaze put do kupaca sistemom "od usta do usta". - Od svog rada smo uspeli da izgradimo novu kuću, na koju sam ponosan. Zato se nadam da će se i moj mlađi brat Marko, koji studira u Nišu, vratiti ovde. Želeo bih da moj primer posluži i ostalim raseljenim Srbima. Ako ne mogu da se vrate u gradove i mesta iz kojih su izbegli, možda mogu u okolna mesta. Možda uz pomoć države i međunarodne zajednice mogu da pokrenu nešto da žive na pradedovskoj zemlji od svog rada - ističe ovaj mladi čovek, ponosan što je na svom pragu.

Nastavak na Večernje novosti...