Izvor: RTS, 25.Apr.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)moguće ujedinjenje Kipra
Neslaganje kiparskih Turaka i Ankare mogle bi da utiču na pregovore sa Grcima o ujedinjenju ostrva, ocenjuju analitičari. UN, međutim, upozorava da bi pregovori mogli i da propadnu.
Kiparski Turci već su tri puta ove godine šokirali Ankaru - protestovali su protiv njenih mera štednje, ali i poručili da im ne treba kao pokrovitelj. Analitičari kažu da bi narušen odnos sa jedinom vladom koja priznaje njihovu samoproglašenu nezavisnu državu na severu Kipra mogao da utiče >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na pregovore sa kiparskim Grcima o ujedinjenju ostrva.
Kipar je podeljen 1974, kada je Turska izvršila vojnu invaziju pod izgovorom da sprečava pripajanje ostrva Grčkoj.
Zauzela je više od trećine teritorije koju kontroliše sa oko 30.000 vojnika. Kiparski Turci, kasnije su je proglasili nezavisnom državom koju ne priznaje niko osim Ankare. Pokušaji da dve etničke zajednice pomire interese i ponovo se ujedine, nemaju uspeha.
Ujedinjene nacije upozoravaju da se šanse za dogovor smanjuju velikom brzinom.
"Pregovorački proces mora da se pojača narednih nedelja. To znači da će se lideri sastajati svake srede, dok će se pregovarački timovi sastajati dva puta nedeljno. Znači, učestalije nego do sada", kaže Aleksandar Dauner, specijalni predstavnik UN.
Hoće li, međutim, kvantitet dati kvalitet s obzirom na to da su pregovaračke pozicije suviše udaljene? Za Nikoziju, odnosno, kiparske Grke, rešenje je jedinstvena država. Kiparski Turci su za labavi savez dve gotovo nezavisne države.
Ambasador Republike Kipar u Srbiji Haralambos Hadžisavas kaže da je, kada su na inicijativu predsednika Dimitrisa Hristofijasa počeli direktni pregovori, dogovoreno da budu zasnovani na rezolucijama Saveta bezbednosti.
"To znači jedan suverenitet, jedno državljanstvo i jedinstveno priznanje međunarodne zajednice. Nažalost, nisu svi predlozi kiparskih Turaka bili u skladu sa time, a posebno ne predlozi njihovog novog lidera Derviša Eroglua", kaže Hadžisavas.
Šta koči pregovore?
Nikozija smatra da nema potrebe da se odredi rok za postizanje rešenja.
Kiparski Turci tvrde da baš to koči pregovore. Kudret Ozersaj, šef Pregovaračkog tima kiparskih Turaka, kaže da treba odrediti neku vrstu krajnjeg roka, a pregovaračke strane treba da se usredsrede na suštinu.
"Smatramo da je ugodna pozicija kiparskih Grka stvorila teškoće. Oni su pregovaračka strana koja je punopravni član Evropske unije, a drugu stranu međunarodna zajednica ne priznaje, pa postoji neravnoteža. To je kod kiparskih Grka izazvalo manjak političke volje da se problem reši", kaže Ozersaj.
Nepremostivim se pokazalo i pitanje imovine oko 200.000 kiparskih Grka koji su proterani sa dela ostrva pod turskom kontrolom.
Analitičari smatraju da jedan od ključeva za rešenje drži Ankara, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, ali da bi ekonomski interesi mogli da budu presudni. Kiparski Grci upadljivo su odmakli u razvoju od kad su u Uniji, dok se stranci ustežu da ulažu u nepriznatu zemlju kiparskih Turaka, koja zavisi od pomoći Ankare.
