Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne lobiram za kupovinu privatnog KBC-a

RFZO ne može da zaustavi izradu elektronskih knjižica, one se uvode na zahtev EU.– Transplantacije moraju da se rade u Srbiji

Zamena papirnih zdravstvenih knjižica elektronskim, koja košta 20 miliona evra, izazvala je revolt raznih udruženja pacijenata i lekara, ali i zaštitnika građana, koji smatraju da je to nepotreban trošak. U razgovoru za „Politiku”, profesor dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kaže da fond ima zakonsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obavezu da uvede novu knjižicu, očekuje se da se ceo posao završi za dve godine, a ovom izmenom građani će dobiti savremen i dobro zaštićeni dokument.

On objašnjava da je stavljanje RFZO na stub srama zato što primenjuje zakon sramota, kao i da je smešno proglašavati korupcionaškim poslom odnos RFZO i NBS, koja izrađuje knjižice.

Da li je uvođenje elektronskih zdravstvenih legitimacija jedan od uslova za evropske integracije?

Jeste, to je jedan od uslova i tako je u 28 zemalja članica Evropske unije. Imamo dopis EU da nije bilo napretka u uvođenju zdravstvenih dokumentacija. RFZO nikako ne može da zaustavi izradu novih knjižica. To mogu da urade samo Narodna skupština i vlada. Kampanju koja se vodi protiv uvođenja zdravstvene dokumentacije, koja je neprincipijelna, shvatam kao kampanju protiv zakona. Oni koji su protiv, mogli su to da kažu do 9. avgusta 2011, kada je stupio na snagu zakon, ali tada se niko nije javio.

Da li je opravdano u ovom trenutku „bacati” pare na nove knjižice, a nema novca za lečenje pacijenata u inostranstvu?

To je drugi izvor finansiranja. Knjižice će morati da plate poslodavci, penzioni i zdravstveni fond, građani lično. A upućivanje u inostranstvo radi RFZO iz svojih izvora i u skladu sa finansijskim planom. Mi treba da stvaramo zdravstvenu infrastrukturu i da rešavamo probleme pacijenata u našoj zemlji i uz pomoć sopstvenih snaga, a ne da ih šaljemo u inostranstvo.

Da li lobirate da Vlada Srbije kupi privatni Beogradski KBC i mislite li da je to korisno za građane Srbije?

Ne lobiram, iako lobiranje nije zabranjeno, ali mislim da bi to trebalo uraditi. Ja nemam nikakve veze sa tim. Niti donosim odluku o tome, niti sam član vlade. Kupovina može da se uradi samo u stečaju. Možda država ima neke druge opcije i hoće da gradi bolnice, ali to će trajati više godina, a ova ustanova može odmah da se kupi ukoliko je proglašen stečaj. Potpuno sam siguran da bi u takvoj bolnici mogao da se napravi centar za transplantaciju, da se u istom danu počne šest presađivanja organa, i da ne dolazi do bacanja organa. Ne bih bio presrećan da umrem, ali ako bi do toga došlo, bio bih srećan da moji organi mogu da posluže da produže živote drugih ljudi.

Da li Vi imate kapital u vlasničkoj strukturi Beogradskog KBC-a, u kojem je u aprilu 2011. bio na lečenju i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kada je štrajkovao glađu?

Nemam kapital u ovoj bolnici

Kada možemo da očekujemo izmenu Zakona o transplantaciji organa, po kojem su svi građani donori ukoliko to izričito ne odbiju i da li je taj propis u skladu sa onim koji je aktuelan u drugim državama?

Mi smo dali smislen predlog i stavili ga na sajt RFZO. Ovakva odredba postoji i u zakonima drugih zemalja. Ali mi nismo ovlašćeni da budemo predlagači za promenu zakona. Ministarstvo zdravlja i vlada treba da ga promene. Kada se to uradi, imaćemo bolji sistem obezbeđivanja organa. Svako čekanje i oklevanje da se to uradi je problematično, jer bez dovoljnog broja organa za transplantaciju, neće moći da se organizuje taj program. Nekada smo radili transplantacije organa, a Hrvati su bili u začetku. Danas se situacija promenila, oni su velesila. Mislim da ćemo imati malo konzervativniji stav od Hrvata, odnosno mislim da će kod nas u propisu postojati stavka da porodica može da zaustavi uzimanje organa.

Kada će se konačno urediti liste čekanja i kako će se kažnjavati oni koji ne poštuju pravila stavljanja pacijenata na listu?

Novi pravilnik je usvojio naš Upravni odbor, sa kriterijumima za stavljanje na listu. U fazi testiranja je softver, a u naredna dva do tri meseca izvršićemo odgovarajući pritisak da se instalira u zdravstvenim ustanovama i da se obuče ljudi. Softver će omogućiti preraspodelu pacijenata, a u svim domovima zdravlja će se zakazivati intervencija. Ne treba pacijent sam da trči od bolnice do bolnice. U fondu će se nalaziti sve liste, pa ako neko menja mesta osiguranika, mi ćemo intervenisati.

Očekujete li opstrukcije u zdravstvenim ustanovama zbog uvođenja ove novine?

Naravno, još veće od onih koji se bune protiv uvođenja novih knjižica. Ovde će biti ugroženi i neki pojedinačni interesi. Liste čekanja su bile element ozbiljne koruptivne inicijacije i služile su često za zloupotrebe. Besmislica je stavljanje na listu pacijenta da čeka deset godina. Mislim da je tu reč o velikom cinizmu koji su pokazali pojedinci stavljajući na listu osobu da čeka pet ili 10 godina.

Zar nije za veliki broj ljudi jedini lek transplantacija organa u inostranstvu?

Vodeći se ekonomskim kriterijumima, nastojimo da stvorimo sopstvenu infrastrukturu za realizaciju transplantacionog programa. Transplantacije organa treba ovde da radimo uz pomoć dovođenja stranih stručnjaka. Sad su nam Hrvati pomogli u KCS-u prilikom presađivanja jetre i ugrađivanja mehaničkih pumpi za srce. Nije isto kada nekome platite na primer 5.000 evra da dođe da pomogne i kada pacijenta pošaljete u drugu zemlju i za to izdvojite više od 120.000 evra.

Da li je RFZO kriv što nema dovoljno stentova za operacije na srcu u zdravstvenim ustanovama?

U toku je njihova nabavka, tender je završen. U narednim godinama će biti centralizovane nabavke. Ali, zdravstvene ustanove moraju racionalno da troše stentove, i da na vreme traže materijal. Mnogo bolje mora da se planira. Ako neko čeka na ugradnju stenta godinu dana, može još 20 dana, jer verovatno nije životno ugrožen.

Danijela Davidov-Kesar

objavljeno: 05.07.2013.

Nastavak na Politika...

Blic: Uvođenje novih zdravstvenih knjižica biće obavezno