Izvor: Blic, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne kasnite, ali ni ne žurite!
Prilikom traženja posla trenutak do koga svakako želite da stignete je poziv na razgovor sa poslodavcem. Dobra i kvalitetno napisana biografija omogućila vam je ulazak u uži krug i sada vam se pruža prilika za direktnu prezentaciju potencijalnom poslodavcu, koji vam je zakazao poslovni intervju.
Na intervju uvek dođite u tačno dogovoreno vreme - nemojte dolaziti ni suviše rano, a ni prekasno! Imajte na umu da poslodavac ima niz svakodnevnih obaveza, tako da preranim dolaskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili kašnjenjem na intervju narušavate njegov dnevni raspored i ostavljate utisak nemarne osobe, što vam svakako neće ići u prilog tokom selekcije. Dakle, dajte sve od sebe da vaš dolazak bude u tačno dogovoreno vreme, eventualno budite na zakazanom mestu najviše pet minuta ranije.
Intervju se najčešće koristi u selekciji kandidata i obično je i najvažniji deo procesa selekcije. Tokom selekcije se biraju oni kandidati koji se pokažu kao najbolji, jer je zaista vrlo teško utvrditi ko je zaista najkvalifikovaniji za određeni posao. Uglavnom se smatra da je intervju najbolji test za uočavanje socijalnih veština kandidata kao što su komunikativnost, prijatnost, ubedljivost, opšte držanje i izgled. Kada je intervju, kao oblik komunikacije i upoznavanja sa poslodavcem, u pitanju o njemu možemo govoriti iz perspektive kandidata, tj. onoga ko traži posao i iz perspektive poslodavca, tj. onoga koji traži odgovarajućeg kandidata za otvorenu poziciju. Obe strane se tokom samog intervjua međusobno procenjuju. Onome ko traži posao se pružila prilika da detaljnije upozna firmu, u kojoj je konkurisao za posao i „proda" sebe. Poslodavac želi da predstavi kompaniju, zahteve otvorenog radnog mesta i stvori što potpuniju i realniju sliku o svakom pozvanom kandidatu. Tokom poslovnog intervjua poslodavac u najvećoj meri procenjuje motivaciju kandidata, njegove veštine komunikacije, stručnost, znanja i sposobnosti, a svakako i mogući doprinos kandidata daljem rastu, razvoju i prosperitetu kompanije. Očigledno je da se ovde radi o obostranom interesu, i poslodavca i kandidata, da intervjuom prikupi što je moguće više korisnih informacija o onoj drugoj strani. Sa svoje strane kandidat, tokom intervjua, želi da sazna što je moguće više detalja o samom radnom mestu, menadžmentu kompanije, celokupnom kolektivu, korporativnoj kulturi, dres kodu kompanije – naravno ukoliko postoji, uslovima rada, radnom vremenu, odgovornostima, obavezama, zaduženjima, potrebnim znanjima i veštinama, kriterijumima na osnovu kojih poslodavac vrši selekciju, mogućnostima za napredovanje i dalje usavršavanje itd.
Često se dešava da tokom procesa selekcije budete pozvani na seriju (više od jednog) intervjua. Obično se u takvim situacijama u prvom krugu selekcije upoznajete sa saradnikom za odabir i selekciju kandidata ili stručnjakom za ljudske resurse, a u drugom sa potencijalnim direktno nadređenim menadžerom. Ako su u pitanju hijerarhijski više pozicije, onda se obično treći ciklus intervjua sprovodi sa direktorom sektora u koji se određeni kandidat prima. Neretko se dešava da sam intervju predstavlja drugi ili treći krug selekcije kao nastavak procesa odabira najadekvatnijeg kandidata među pristiglim prijavama.
