Izvor: RTS, 02.Maj.2010, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

(Ne)iskorišćen potencijal agrara

Iako poljoprivreda beleži najbolje izvozne rezultate, njeni potencijali nisu iskorišćeni. Zastarela tehnologija, nestandardizovani proizvodi i nesigurne količine sirovina koče unapređenje.

Agrar i dalje beleži najbolje izvozne rezultate, pa je prošle godine, za razliku od drugih privrednih grana, imao višak od 636 miliona dolara. Nažalost, najviše izvozimo sirovine, kukuruz, šećer i zamrznuto voće.

Ne možemo da ponudimo veću količinu hrane više faze >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prerade, jer je u prehrambenoj industriji oprema zastarela, pa veće količine za izvoz ne mogu da se pripreme. 

U svetu postoji skoro hiljadu proizvoda od kukuruza. Mi njime uglavnom hranimo stoku, ali na žalost ni to u dovoljnoj meri jer su nam obori i staje uglavnom prazni.

Poređenja radi, vrednost izvezenog kukuruza dostigla je prošle godine 260 miliona dolara, a mesa i prerađevina samo 64 miliona. Mleko i proizvode od njega nudimo tek u simboličnim količinama, vrednost tog izvoza samo je 16 miliona dolara.

"Cene ambalaže, variranje u proizvodnji mleka, viška i manjka, ne daju nam nikakvu sigurnost da pravimo neke ozbiljnije ugovore", rekao je Jezdimir Kuč iz kragujevačke mlekare "Kuč". 

Zamrznutu malinu uglavnom izvozimo upakovanu u kese od 5 i 10 kilograma. Za mala pakovanja mnoge hladnjače još nemaju odgovarajuću opremu.

"Trenutno najveći problem je usko grlo u pakovanju, kako ukupnih, tako i dnevnih kapaciteta. Sirovine i kvalitet ne predstavljaju problem. Teže je doći do dugoročnih investicionih kredita za ulaganja u liniju pakovanja finijih proizvoda i za one sa višom fazom prerade", kaže Slobodan Žunić iz "Libertasa" Beograd.

Oprema za pakovanje košta oko 250 hiljada evra. Prerađivači teško dolaze do deviznih kredita, čije su kamate od 8 do 11 odsto na godišnjem nivou. To im je mnogo i gotovo neisplativo. Inače, u poslednjih 15-tak godina izostala su veća ulaganja u prehrambenu industriju.

"Prehrambena industrija je u velikoj krizi. Imala je stopu pada od 7,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tehnološki zaostala, sa proizvodima koji nisu standardizovani i količinama koje nisu u kontinuitetu, ne može biti konkuretna", kaže Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije.

Prošle godine, Fond za razvoj odobrio je agroindustriji 132 dugoročna kredita u vrednosti od 5,8 milijardi dinara, s kamatnom stopom od 2,5 odsto, pre svega za nabavku nove opreme. Zahvaljujući tim investicijama, fabrike prehrambene industrije ponudiće stranim kupcima proizvode više faze prerade.

Bez obzira na nerarazvijenost prerađivačke industrije predviđeno je da za pet godina vrednost izvoz hrane dostigne tri milijarde dolara.

Nastavak na RTS...