Izvor: SrbijaDanas.com, 22.Okt.2019, 02:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne igrajte se zdravljem: SVAKI DRUGI LEK NA INTERNETU JE LAŽAN!
Zabrinjavajući podaci Ministarstva zdravlja o prodaji proizvoda van apoteka. Trenutno se najčešće kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi. Na preparatima za potenciju ili mršavljenje zarada odlična
Polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična. Ništa manje opasne nisu ni kopije suplementa, dok i originalni proizvodi, poput vitamina i preparata za jačanje mišića, prolaze samo minimalne kontrole i provere.
Upozoravaju >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << ovo u Ministarstvu zdravlja Srbije i ukazuju na to da bi nedavno potpisana Konvencija Saveta Evrope trebalo da ubrza proceduru otkrivanja kopija lekova na tržištu. Količina i vrsta lekova na crnom tržištu (internet, prodaja preko oglasa, flajera...) menja se iz godine u godinu.
- Trenutno se najviše falsifikuju lekovi za potenciju, citostatici, antibiotici i antidepresivi - kažu u Ministarstvu.
- Od suplemenata, to su proizvodi za potenciju i za mršavljenje.
Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog u Kliničko-bolničkom centru Kragujevac, kaže da legalni suplementi ne prolaze ni deseti deo kontrole koju prolaze lekovi, zbog čega je njihov kvalitet neproveren. Prema njegovim rečima, proteklih deset godina u Srbiji je bilo slučajeva da suplementi nisu imali aktivnu supstancu, ali se nije dešavalo da sadrže opasne sastojke.
- U inostranstvu mogu da se kupe proizvodi za mršavljenje koji sadrže veliku koncentraciju biljaka - kaže prof. dr Janković.
- Njima se dodaju supstance koje suzbijaju apetit. One mogu da budu toksične ukoliko se koriste u većim količinama. Jedna od njih je biljka kava iz Afrike, koja se negde koristi u dozama većim od dozvoljenih.
Profesor dr Momir Mikov, sa katedre za farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kaže da proizvodi za potenciju donose visoke profite i brzo se prodaju. Rizik od falsifikovanja leka postoji u svim fazama - od proizvodnje i transporta do prodaje na malo.
- Najveći broj falsifikata u Srbiju dolazi iz inostranstva, jer se nikome ne isplati da se bavi proizvodnjom ovde, za malo tržište naše zemlje - kaže prof. Mikov.
- Kupuju se preko interneta, flajera, oglasa, preuzimaju brzom poštom i plaćaju karticom.
Dešava se da falsifikat sadrži pogrešne supstance, koje pripadaju potpuno drugoj grupi lekova.
- Ove supstance mogu da budu toksične - kaže prof. Mikov.
- Najčešći slučaj je da lek izgleda kao original i spolja i iznutra, ali da ne sadrži aktivne supstance. Čak i kada lek sadrži supstancu koja je navedena na kutiji, ali u duplo manjoj dozi, to se takođe ubraja u falsifikat.
Pojedine kopije otkrivene su nakon što su pacijenti primetili da je dejstvo leka drugačije nego što je bilo na početku uzimanja terapije.
- Požale se da lek ima drugačiju boju ili im više ne pomaže kao što je bio slučaj sa prethodnom kutijom - govori Prof. Mikov.
- Na kraju se ispostavi da je reč o falsifikatu. To je važno otkriti pre nego što dođe do rizika od zdravstvenih problema, kao što su srčane smetnje.
Informacije o potencijalnim lažnim lekovima ubuduće će se još brže razmenjivati, nakon što je početkom ovog meseca potpisana Konvencije Saveta Evrope. Ulaskom u ovaj sistem, dobijaju se brzi podaci o lancu falsifikata u svetu.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
