Izvor: RTS, 21.Okt.2011, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)funkcionalno obezbeđenje banaka
Posle jučerašnje pljačke, u Komercijalnoj banci kažu da im je obezbeđenje funkcionisalo, ali da ne postoji sistem jači od surovosti pljačkaša. Iz policije, međutim, kažu da je najranjiviji deo banaka baš njihovo obezbeđenje.
Jučerašnji pokušaj pljačke banke, otvara pitanje da li se i kako može sprečiti pljačka banke u Srbiji. Komercijalna banka u čijoj se ekspozituri desio napad tvrdi da ima dobar i najsavremeniji bezbednosni sistem.
U Komercijalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banci kažu da je veći problem što fizičko i tehničko obezbeđenje, panik taster, pa na kraju ni video-nadzor, nisu sprečili razbojnike da pokušaju pljačku.
"Radio je video nadzor, kao što uvek radi, svih 24 sata, i kaseta sa video snimkom je ustupljena policiji. Ne postoji sistem koji može da ide ispred surovosti onih koji su se namerili da se ogreše o zakon," kaže Goran Milićević iz Komercijalne banke.
Omiljeni plen razbojnika, pored banaka, su zlatare, kladionice i menjačnice. I pored toga vlasnici tih objekata najčešće umesto zaštitnih sistema angažuju po jednog radnika obezbeđenja.
Aleksandar Janković iz beogradske policije kaže da je najranjiviji deo banaka baš njihovo obezbeđenje.
"Obezbeđenje u bankama je loše. Postoje dve vrste obezbeđenja, tehničko i fizičko obezbeđenje, te dve stvari su nerazdvojive. Ako one funkcionišu, funkcionisaće i bezbednost u jednoj banci", poručuje Janković.
Cene sigurnosnih uređaja nisu velike o odnosu na finansijski gubitak i ljudske žrtve.
"Cene sigurnosnih sistema se kreću od par stotina do par hiljada evra. Osnovni sugurnosni sitem je stotinak evra, a bolji nekoliko puta više", objašnjava inženjer Srđan Pašović.
Još jedan važan korak ka rešavanju problema jeste i donošenje Zakona o privatnom obezbeđenju. Prema važećim propisima radnici obezbeđenja nemaju gotovo nikakva ovlašćenja.
"To je kao običan građanin ima pištolj, a ne koristi ga", kaže profesor Željko Nikač sa Kriminalističko-policijske akademije.
U zemljama Evrope sa visokom stopom kriminala ovaj problem bezbednosti u bankama je rešen drugačije i broj pljački je manji.
U Italiji na primer, u većini banaka, imaju dupla vrata, gde svako ko želi da uđe u banku ostavlja otisak prsta.
