Izvor: Blic, 14.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne čitam više drame
Odlučio sam da više ne čitam drame ni skribomana, ni profesionalnih pisaca, ni genija, čak ni onih koji sebe smatraju genijima. A evo zašto...
Član JDP postao sam 1955. godine kao mlađi dramaturg. Bio sam angažovan na mestu asistenta režije, jer u sistematizaciji nije bilo mesta dramaturga. Tadašnji upravnik Velibor Gligorić mi je davao zadatak da čitam gotovo sve drame koje stižu iz inostranstva po raznim časopisima i da o njima napišem kratak izveštaj. Izvadio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam ruke iz svojih bezbrižnih studentskih džepova, zasukao rukave i počeo vredno da čitam. Uzgred budi rečeno, bio sam i bibliotekar u maloj biblioteci preko puta upravničke kancelarije.
Dobijao sam da čitam i naše drame, ali onih koji su upravniku odavale utisak skribomana. I o njima sam pisao izveštaje. Rukopise afirmisanih pisaca je čitao sam Velibor, mada mi ih je katkad ipak davao da ih pročitam i kažem svoj utisak.
I eto tako čitam drame dobre i loše, sjajne i bezvredne već više od pola veka. Nekako sam se navikao da ih čitam bez obzira kakav mi utisak ostavljaju oni koji ih donose. Kako i sam dosta pišem, sve manje imam vremena, te dok se latim rukopisa, prođe neko vreme. Iako autorima unapred kažem da će to možda potrajati dok rukopis pročitam, oni, razumem ih, počinju da me požuruju. Kad rukopis pročitam i kažem svoje mišljenje, problema imam samo sa onima za koje „priznam" da mi se dopadaju.
Jer, iako svakom naglasim da ne mogu da se angažujem oko plasmana njihovog dramskog dela, oni uprkos tome počinju da traže da kažem koju lepu reč i tako mu stvorim šansu za prikazivanje. Ništa ne vredi kad im objasnim da u praksi moja preporuka ne uspeva, autor nastavlja da me moli da nešto učinim sa njegovim komadom.
Sa našom, ali svetskom, finansijskom krizom upravnici i njihova dramaturška odeljenja sve manje čitaju drame, jer znaju da za nove predstave imaju probleme sa dotacijom, koje stižu sa višemesečnim zakašnjenjem.
Zbog svega ovog rešio sam da više drame ne uzimam u ruke. Čitaću samo drame, domaće i strane, koje su objavljene u nekom časopisu ili pak one za koje mi neko od pozorišnih ljudi traži mišljenje. A i to uz strogo obećanje da autoru neće otkriti da sam je pročitao.
