Izvor: Blic, 18.Jan.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne cenimo život
“Specijalci su bili na krovu, policajci u civilu šetali su po hotelu. Pokušali smo da se isključimo i da nastavimo sa putovanjem, ali nije fer da mi uživamo dok drugi ginu.” Bila je ovo samo jedna od reakcija naših putnika koji su se zatekli u Tunisu u vreme kada su u toj zemlji izbile nasilne demonstracije.
Naši turisti nisu krili ljutnju što im je sugerisano da zbog svoje lične bezbednosti napuste zemlju. Kažu da im je jedini "mali” problem bio kada je autobus >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji ih je prevozio od hotela do aerodroma upao među gnevne demonstrante. Lupali su i kamenovali autobus. "Malo smo se uplašili, ali nije bilo strašno”, kažu uglas.
Šta nam se to desilo? Kako je moguće da toliko malo cenimo život - svoj život? Ko bi bio odgovoran da se bilo kome od turista nešto desilo? Jesmo li ludo hrabri ili samo ludi?
Nije ovo jedini slučaj - pre par meseci imali smo primer da su se ljudi lagodno sunčali na plaži dok je pored njih ležao mrtav čovek. Dobacivanje nesrećnicima na mostu da skoče već jednom drugi je primer naše neosetljivosti.
Stručnjaci bi morali da se pozabave ovim pitanjem jer ono govori o jednoj zajednici mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Možemo se pravdati da je prošlost za sve kriva, ali ima nešto odgovornosti i u sadašnjosti.
