Izvor: Blic, 19.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne budite zahtevni
Ne budite zahtevni
Prekomerna težnja roditelja da im dete jednog dana postane uspešno ujedno je i znak njihove nedovoljne sigurnosti u sebe i neostvarenih ambicija. Glavni cilj takvih roditelja je da vaspitaju dete koje je po njihovim kriterijumima uzorno i uspešno, uvek bolje od drugih i bez dozvole za neuspeh. Većina dece ne može se odupreti takvim nastojanjima, pa prividno prihvata ono što im je nametnuto. Ona potiskuju osećanje ljutnje, besa, straha i tuge. Rezultat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toga su česte psihosomatske tegobe. Deca se žale na česte glavobolje, boli ih stomak...
Jednom rečju deca su nesrećna.
Tome potpomaže i svesno emocionalno odbijanje koje narcisoidni roditelji često primenjuju u situacijama kada nisu zadovoljni detetovim rezultatima. Dete to oseća u tonu kojim mu se roditelj obraća, ili pak u neverbalnoj komunikaciji, kada roditelj izbegava kontakt oči u oči, izbegava dodirivanje i otvoreno pokazuje da dete nije zadovoljilo njegova očekivanja.
Prezahtevni roditelji često će se braniti da nisu oni ti koji teže uspehu, već da dete ima previsoke aspiracije, što je često i tačno. Naime, deca brzo uče, pa su mališani već kao mali naučili da prepoznaju očekivanja i zahteve roditelja, pa su sve podredili jednom naizgled jednostavnom cilju - roditeljskom prihvatanju. Mogućnosti mališana uvek na prvom mestu
Potrebe i mogućnosti deteta trebalo bi da uvek budu na prvom mestu. Nažalost, način na koji roditelj vidi svoje dete bitno utiče na njegova osećanja prema tom detetu.
Kod narcisoidnih roditelja, još dok je beba u stomaku, započinje odabir retkih i čudnih imena, odabir budućeg, reprezentativnog zanimanja i stvaranje dugoročnog plana u kom bi dete trebalo da nauči kako da bude bolje od svojih vršnjaka.
Zdrav odnos roditelj - dete zasniva se na upravo suprotnim stvarima. Roditelj bi trebalo da primarno zadovolji detetove potrebe, bez nametanja svojih stavova i da ostvari iskren odnos.
Detetu treba omogućiti konstruktivnu emocionalnu klimu za njegove akcije, koja omogućava slanje poruke da ga roditelj voli, da je zainteresovan za njega i, što je najvažnije, da prihvata dete takvo kakvo je.
