Izvor: Vesti-online.com, 15.Okt.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Navali narode

Alfred Nobel je već 1880. godine imao dobru priliku da predvidi kako će ga se ljudi sećati posle smrti. Nakon što mu je umro brat, jedan francuski list pogrešno je objavio njegovu smrtovnicu pod naslovom: "Umro trgovac smrti". Reč je, naravno, bila o Nobelovom pronalasku dinamita i aluziji na njegovu porodicu koja se uveliko bavila krčmljenjem oružja.

Dejan Lukić  

Alfed Nobel je 94 posto bogatstva stečenog na dinamitu zaveštao Fondaciji "Nobelova nagrada", >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << s tim da se nagrada za mir -predosetio čovek u šta bi se sve dinamit mogao da izvrgne - dodeli osobi, organizaciji ili društvu koji doprinesu međunarodnom bratimljenju, razoružanju i unapređenju mira.

 

I sada se vi pitate u kakvom svetu živimo kada je Evropska unija, ma koliko telalila o miru, demokratiji i ljudskim pravima, mogla da dobije ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir?

Nobelov komitet mogao je (a nije), reći ćete, mirne duše da prikači Nobela na mantiju svakog sveštenika u Evropi, koji svake nedelje propoveda, kao i Barozo, mir među ljudima? Što je ne dadoše - ako ćemo mak na konac - Džekobu Zumi, predsedniku Južnoafričke Unije, koji tako uspešno i praktično promoviše ljubav i harmoniju između njegovih sedam žena?

Zato, gospodo, što je stvar pojeftinila, što je prevelika gužva među kandidatima s konca i konopca - navali narode - a ima ih, bogami, koji ovog trenutka ratuju na dva svetska fronta ili bespilotnim letelicama tamane ljude po svetu. Ima i onih, tipa Ahtisari naprimer, koji bi, da živimo u nekom boljem svetu, pre završili u apsani nego na postolju u Oslu.

Nobel se prevrće u grobu, ali mu je kasno, dinamit je već učinio svoje. A Nobelova nagrada za mir postala je sveta krava globalnog, liberalnog, u ovom slučaju još i prostačkog politiziranja. Henri Kisindžer je duhovni otac kampanje tepih - bombi kojima su Amerikanci sejali smrt u Vijetnamu. Kad su videli da gube rat, Kisindžer je pritrčao, izvrgao se u mirotvorca, izveo šaradu uspostavljanja "mira" i pokupio Nobela.

Izraelac Begin i Egipćanin Sadat potpisali i su (1978), američku varijantu "trajnog mira" na Bliskom istoku, od koga tri miliona Palestinaca i danas boli glava.

Barak Obama je (2009) mrtav 'ladan, drpio Nobela za mir zbog - obrati pažnju - ne ostvarenja, nego obećanja da će okončati američku agresiju na Irak i Avganistan. Pitajte Iračane i Avganistance kako im je tri godine posle obećanog mirotvorenja Velikog Opsenara.

A što se tiče EU, beše li to EU Ahtisari koji je na Kosovu posejao seme zla, napravio balkansku tempirnu bombu i inkasirao Nobela? Beše li to Zanzibar ili to beše EU Italija (Avijano) sa koje su poletali avioni smrti na suverenu balkansku zemlju?

Da li to Huni i Avari uteruju u kosti Avganistanaca smrtonosni mir, ili su to, zajedno sa američkim miroljubcima, EU Britanci, EU Francuzi i ostala EU bratija okićena, sada, i kokardama Nobela?

Jesu li to Grci, obučeni simbolično u nacističke uniforme, dočekali na ulicama Atine Jovanku Orleanku ili su psovkama dočekali novog, mrzovoljnog, EU firera, Angelu Merkel? Gde to izlaze na ulice narodi, dovedeni do prosjačkog štapa i agonije - u EU Grčkoj, EU Španiji, EU Portugaliji ili se to, možda, dešava u Atlantidi?

Na kraju, zašto to Norveška u kojoj se Nobel upravo dodeljuje, neće ni za živu glavu u Nobelovu Evropu i to po kvazivećinskom raspoloženju ljudi.

Nobelova nagrada za mir bila je svojevremno ugledna dama koja je držala do svoje reputacije sve dok joj amero-atlantska politika nije oduzela nevinost. Od Kisindžera, Nobelova nagrad za mir postala je politički skandal. Od Ahtisarija - politička prostitucija. Od Obame smejurija. A ovo sa EU je čista zajebancija.

Nastavak na Vesti-online.com...