Izvor: RTS, 24.Feb.2014, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka u Srbiji 13. prase
Mora se smanjiti broj naučnih instituta, promeniti koncept studija, zaustaviti hiperprodukcija doktora nauka, izdvojiti više sredstava za istraživanja, zaključci su tribine Centra za kulturnu dekontaminaciju o stanju u obrazovanju i nauci.
Stanje u nauci i obrazovanju je jako loše, jednoglasni su govornici tribine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Učestvovali su profesorka u penziji Srbijanaka Turajlić, genetičar Miodrag Stojković i profesor Fakulteta političkih nauka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vladimir Pavićević.
Profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić rekla je na tribini da Srbija ne može da izdržava 176 naučnih instituta, koliko ih danas ima, i da se taj broj mora svesti na realnu meru.
Turajlić smatra da je to preveliki broj naučnih instituta za zemlju veličine Srbije navodeći kao primer SAD koje imaju ukupno nešto više od 180 naučnih instituta.
"Neće u ovoj zemlji biti bolje dok mi treba da izdržavamo 176 instituta", dodala je ona.
Govoreći o problemima u obrazovanju u Srbiji, rekla je da Srbija školuje kadrove koji su previše usko specijalizirani i da je to jedan od problema što oni nakon školovanja teško nalaze posao.
"Imamo potpuno pogrešan koncept studija koje su skupe i ne služe ničemu", rekla je Turajlić i ukazala i na problem hiperprodukcije ljudi koji su doktorirali na fakultetima u Srbiji.
Turajlić je ocenila i da obrazovanje u svetu prati tehnološki razvoj, a da se u Srbiji to čak i ne vidi, jer ne postoji volja za promene.
Genetičar Miodrag Stojković je ocenio da Srbija izdvaja mala sredstva za nauku, kulturu i obrazovanje, a da najveći deo novca odlazi na plate i održavanje opreme koja je u lošem stanju.
"Budžet naučnika u Srbiji za potrošna sredstva je 300 evra godišnje, što je malo imajući u vidu koliko su potrošna sredstva u Srbiji skupa", rekao je Stojković i dodao da je drugi deo problema i to što nabavka opreme potrebne za istraživanja često mnogo kasni.
Kao probleme, Stojković je pomenuo i odlazak mladih ljudi po završetku školovanja i slabu zainteresovanost političara da nešto ozbiljno promene u nauci, jer je, kako je naveo, to za njih vrlo malo biračko telo.
"Obrazovanje, nauka i kultura su 13. prase u Srbiji", rekao je Stojković.
Dodao je da ne treba da zavarava ni bolji plasman beogradskog univerziteta na rang listi svetskih univerziteta koja se pravi u Šangaju jer je to postignuto tako što je Ministarstvo prosvete praktično primoralo institute da sve objavljuju pod imenom Univerziteta u Beogradu, a da se pri tome ništa nije promenilo u načinu rada na samim fakultetima.
Profesor Vladimir Pavićević je rekao da su obrazovanje, nauka i kultura u Srbiji "razoreni".
Pavićević je naveo da ima utisak kao da vladajuće strukture žele da umesto obrazovanih i sposobnih ljudi u Srbiji žive oni koji nemaju ni znanja ni samopouzdanja da stvari menjaju na bolje.
