Izvor: RTS, 02.Apr.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka ne sme podneti teret krize
Uprkos teškoćama, Srbija ne sme da odustane od investicija u znanje, ocenio ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić. Dolazak trećeg nobelovca u kratkom periodu mogući signal da Srbija postaje važan naučni centar.
Finansijska i ekonomska kriza moraju se prebroditi očuvanjem, ne samo našeg privrednog, već i naučnog i tehnološkog kapaciteta, istakao je ministar nauke i tehnološkog razvoja Srbije Božidar Đelić u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti gde >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je ugostio nekoliko stranih vrhunskih naučnika, koji učestvuju na Rektorskoj konferenciji "Tekući trendovi u visokom obrazovanju" u Beogradu.
Prema njegovim rečima, Srbija ni u teškim vremenima ne sme ni na koji način da odustane od ulaganja u znanje i da se zato rebalansom budžeta ne bi smela smanjivati sredstva predviđena ove godine za nauku.
"Bila bi katastrofa za Srbiju da u ovom momentu naši naučnici, kojima trenutno nekoliko meseci kasni plata, budu kategorija društva koja će podneti najveći teret krize", rekao je Đelić.
Srbija na mapi svetske tehnologije i nauke
Posle razgovora sa stranim naučnicima, među kojima je bio i dobitnik Nobelove nagrade Martin Perl, Đelić je ocenio da se Srbija vraća na mapu svetske tehnologije i nauke.
Ministar Đelić podsetio je da je Perl treći nobelovac koji je došao u Srbiju u proteklih pet meseci, što bi mogao da bude mali signal da postajemo važan naučni centar sveta.
Đelić je naveo da je u razgovoru s kolegama iz Amerike, Japana, Kine, Španije i drugih zemalja, nastojao da sazna šta je to što Srbija treba da uradi da bi bila što uspešnija iz domena nauke i tehnologije.
"Razgovarali smo i o nužnosti da naš prosvetni sistem odgovori izazovima 21. veka", naglasio je Đelić i dodao da je najvažnije da učitelji i profesori nauče decu i studente da uče i da se osposobe da celog života nastave sa učenjem.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ocenio je da je Srbija, uprkos svim teškoćama, zemlja sa budućnošću i perspektivom.
Svakoj Univerzijadi prethodi samit rektora iz celog sveta. Tako je i pred Univerzijadu u Beogradu organizovana Rektorska konferencija, na kojoj učestvuje oko 400 naučnika iz 56 zemalja sa 120 univerziteta.
Učesnici Konferencije u naredna četiri dana baviće se pitanjima budućnosti visokog obrazovanja, Bolonjskim procesom, ulogom univerziteta u rešavanju socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih problema.
