Izvor: RTS, 25.Mar.2013, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka kao ključ razvoja
Akademija inženjerskih nauka bavi se naukom i strukom i školovanjem kadrova za tržište rada. Zajedno sa SANU ima ključnu ulogu u reindustrijalizaciji zemlje i povezivanju visokog obrazovanja, naučno-istraživačkog rada i ekonomije.
Iako postoji već 15 godina, za Akademiju inženjerskih nauka Srbije, malo ko zna. Bavi se naukom i strukom, kao i školovanjem kadrova za tržište rada, zato će raditi na povezivanju investitora i naučne, akademske zajednice, kako bi dobili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << društvo zasnovano na znanju.
Predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin kaže da su reindustrijalizacija i obnova industrije koja ima perspektivu i čiji će proizvodi biti traženi na tržištu posao na kojem će zajedno raditi Srpska akademija nauka i umetnosti i Akademija inžinjerskih nauka Srbije.
"To će se, kako se meni čini, najbolje postići ako se uveća broj malih preduzeća koja će prerasti u srednja, pa velika. Budućnost traži od nas da se inženjerske nauke, posebno inženjersko stvaranje što više uđe u život ove nacije, a to možemo samo ako je broj ljudi koji se time bavi povećan", kaže Hajdin.
Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije profesor Branko Kovačević kaže da treba zajedno realizovati taj trougao o kome priča cela EU - da imate visoko obrazovanje, visoko obrazovan kadar, da imate naučno istraživački rad i konačno imate inovacije, kreativnost, imate komercijalizaciju toga rada.
"SANU na neki način počinje kao i mi da razmišlja i o ekonomskim efektima i komercijalizaciji istraživanja", ističe Kovačević.
Država trenutno finasira 785 projekata sa 105 miliona evra. Umesto 0,23 odsto bruto domaćeg proizvoda koliko se sada daje za nauku, plan je da se dostigne jedan odsto, podsećaju nadležni.
"Nadam se da je definitivno u Srbiji sazrela svet da se najveća novostvorena vrednost ostvaruje samo realizacijom i korišćenjem vrhunskih tehnologija i samo u ekonomiji zasnovanoj na znanju, a tu je uloga nauke ključna, možemo napraviti iskorak iz krize u kojoj se nalazimo", kaže državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkg razvoja Radivoje Mitrović.
Akademija ima šest odeljenja: biotehničko, građevinsko, elektrotehničko, mašinsko, rudarsko i geološko ali i odeljenje tehnoloških, metalurških i nauka o materijalima. S obzirom na planove da Akademija bude jedan od ključnih partnera u realizaciji ne samo tehnološkog nego i ukupnog razvoja sa Ministarstvom prosvete će u maju organizovati Sajam inovacija.
