Izvor: Blic, 14.Jul.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka ima tretman usluge
Naučni instituti u Srbiji su proteklih meseci muku mučili sa kašnjenjem plata i dobijanjem novca za finansiranje projekata. Sada su nekako nadoknađene zaostale zarade koje su kasnile više meseci, a naučnici se nadaju da će uskoro moći da računaju i na novac za tekuće troškove.
Ono što, međutim, mnogo više zabrinjava jeste činjenica da je nauka kod nas ponovo ostavljena po strani, kao sporedna stvar, dok su u pitanje bili dovedeni brojni projekti i nabavka materijala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za naučne institute. O problemima sa kojima se instituti susreći dovoljno govori i nedostatak novca za projekte Instituta "Vinča".
Iako se sada čini da je problem oko kašnjenja zarada bio samo tehničke prirode, naučni radnici su tokom proteklih meseci bili u zaista nezavidnoj situaciji. Kako stvari sada stoje, plate su naučnim radnicima kasnile u odnosu na ostale budžetske korisnike samo zbog šifre pod kojom se vode njihova primanja. Kako je ranije objasnio raniji direktor Uprave za trezor Ivan Maričić, plate u nauci su deo budžeta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, u šifri koja se vodi kao specijalizovane usluge, što znači da ne mogu da budu isplaćene u isto vreme kada i drugima. Naime, čim je počela kriza, država se, formalno, prvo odrekla posebnih troškova, što bi značilo da se za njih pare poslednje nalaze.
Zbog nastale situacije predstavnici više od 50 naučnoistraživačkih ustanova i 3.000 istraživača još u aprilu su se javno pobunili jer od početka ekonomske krize malo ko obraća pažnju na njih.
Branka Vasiljević, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, kaže da je problem sa isplatama zarada rešen tako što je Ministarstvo za nauku dalo nalog Ministarstvu za finansije da zarade budu isplaćene.
- Mi se finansiramo kroz projekte, a to nije prepoznato kao prioritet. Zakonom o rebalansu budžeta Ministarstvo nauke je napravilo napor i nadoknadilo nam sva zaostala primanja koja su isplaćena. Očekujemo i isplatu sredstava za materijalne troškove, kako su nam obećali - objašnjava Vasiljevićeva.
Ona dodaje da je kašnjenje isplata usporilo istraživanja i nabavku hemikalija, te da sve to dovodi do usporavanja rada u eksperimentalnim naukama.
I njen kolega Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku, kaže da je sada već problem plata rešen.
- Nadoknađena su nam potraživanja i kašnjenje od dva meseca. Imamo i obećanje da nam se i ostale zarade redovno isplaćivati. Problem je bio u državnom trezoru. Nauka je tamo kod njih šifrovana pod nekim brojem, što znači da naše zarade spadaju u specijalne i ostale usluge, pa se i neki od naših projekata smatraju uslugama. Nauka nije priznata kao zanimanje. Vlada je tako donela odluku da se isplate samo plate i one su imale prednost, kada se došlo do nas, pisalo je samo - specijalne usluge. Ta šifra stoji jer nauku ne tretiraju kao zanimanje. Nije ni sada promenjena šifra, ali je ministar Đelić objasnio nadležnima u trezoru da se to odnosi na plate - objašnjava Popović.
On dodaje da su institutima i dalje potrebne pare za materijalne troškove kako direktne, tako i indirektne.
- Dobili smo novac samo za tri meseca, a obećano je da ćemo dobiti za naredna tri meseca. To će nam dobro doći, ali su to pare koje smo mi već potrošili. Za drugu polovinu godine se još ne zna, sve zavisi da li će biti novog rebalansa i smanjenja para - kaže Popović.
Brojke
Naučni rad se inače u budžetu republike vodi pod kontom 424, što označava „deo dugoročnih kredita koji dospevaju u tekućoj godini”. Budžet za nauku u 2009. godini iznosi devet milijardi dinara, od čega je 8,5 milijardi namenjeno za plate istraživača i projekte, što naučni radnici smatraju nedovoljnim sredstvima.
