Izvor: Danas, 30.Okt.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnik, vaspitač i levičar
Ranko Končar bio je naučnik, pedagog i uvereni levičar-antifašista. Rođen je 1938. u Bukovici (BiH), od pete godine živeo je u Vojvodini.
Diplomirao je i magistrirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na kom je proveo gotovo ceo radni vek - kao asistent, docent, profesor, šef Katedre za istoriju, rukovodilac postdiplomskih studija. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Opozicione partije i političko-ustavne koncepcije o Vojvodini 1929-1941. godine“ odbranio >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Poslednje godine plodne karijere proveo je na mestu direktora Muzeja Vojvodine.
Predavao je Istoriju Jugoslavije i Metodologiju istorijske nauke, objavio brojne naučne radove iz oblasti savremene istorije Jugoslavije i Vojvodine u XX veku. U središtu njegovih istraživanja bile su teme iz političke, socijalne i ekonomske istorije, nacionalno i ustavno pitanje. Dugo godina bio je član redakcije Zbornika za istoriju Matice srpske, saradnik u redakciji Enciklopedije Jugoslavije, urednik Enciklopedije Vojvodine i drugih publikacija.
Priredio je za štampu, između ostalog, tri toma memoarskog dela Dušana Popovića, dnevnik Mihaila Konstantinovića, kao i knjigu Đorđa Stojšića „Osma sednica“, koju je Dan Graf objavio ove godine.
Generacije studenata i postdiplomaca pamte prof. dr Ranka Končara kao smirenog, nenametljivog predavača, odmerenog u iznošenju stavova, odlučnog u zahtevu da se stavovi i zaključci zasnivaju na činjenicama. Rado se odazivao na novinarske pozive da komentariše savremena zbivanja i pojave, kao i njihove korene u prošlosti, ali nije pristajao da se njegove reči uprošćavaju ili svode na gesla za dnevnopolitičke potrebe. U javnim istupima nakon ukidanja autonomije Vojvodine i tokom devedesetih dosledno je ukazivao da će politika i postupci tadašnjeg režima izazvati pogubne posledice.
Na stranicama Danasa Ranko Končar poslednji put se oglasio 20. oktobra. U tom prilogu on ističe da je neprihvatljivo shvatanje da je dobra samo ona istorija koja je korisna „za našu političku stvar“ i zaključuje: „Odnos prema prošlosti i njenom karakteru ne sme se zasnivati na političkoj ljubavi, već na istini i istorijskim vrednostima, koje su vrednije ukoliko su univerzalnije.“ Ni on ni njegove kolege, prijatelji, studenti i saborci-antifašisti nisu slutili da su to bile oproštajne reči.
Poslednji ispraćaj Ranka Končara održaće se danas u 13.30 na Novom groblju u Novom Sadu.
