Izvor: Vesti-online.com, 07.Avg.2012, 09:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naučnik bez kompjutera

Bozoni su nazvani su po indijskom naučniku Satjandri Nat Bozeu. Epitet Higsov dobio je po Britancu Piteru Higsu, koji danas ima 83 godine i zaplakao je kad su objavili otkriće Higsovog bozona.

Čekao je na to 48 godina. Higs se izjašnjava kao ateista, pa zato ni dan-danas nije oduševljen terminom božja čestica koju mu je nametnuo izdavač, jer bi to "moglo da uvredi religiozne ljude".

Rad o postojanju bozona ponudio je naučnom časopisu "Fiziks leters" i bio odbijen. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ipak, nešto kasnije rad je objavljen, ali Higs nikad nije postao slavan. Do otkrića veka stigao je pomoću papira i olovke.

Otišao je u penziju 2006. i od tada sa distance prati šta se dešava u CERN-u, gde je do otkrića Higsovog bozona bio samo jednom. Živi u stanu u Edinburgu, sa nameštajem iz 70-ih godina prošlog veka. Nema kompjuter, niti mobilni telefon. Razveden je i ima dva sina.

Otkriće Higsovog bozona u Ženevi smatra se najvećim pomakom u razumevanju svemira i ujedno otvara vrata za druga istraživanja koja su se nekada smatrala naučnom fantastikom. Rezultati izloženi u Ženevi samo su preliminarni, a detaljnija slika ovog fenomena biće predstavljena javnosti krajem godine.

Satjandra Nat Boze je bio profesor fizike na Univerzitetu u Kalkuti, a specijalnost mu je bila fizička matematika. Godine 1924. napisao je rad gde je izložio nov statički model za prebrojavanje fotona u gasovima, koji je poslao naučnom časopisu.

Uredništvo je odbilo da ga objavi, pa se Boze usudio da ga pošalje Albertu Ajnštajnu, koji je odmah shvatio njegov ogroman značaj i tako je nastala Boze-Ajnštajnova statistika, osnova kvantne mehanike, kao i Boze-Ajnštajnov kondenzat o ponašanju atoma na temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli. U znak priznanja kolegi, Ajnštajn je jednu vrsti subatomskih čestica, bozon, nazvao po njemu.

Nastavak na Vesti-online.com...