Izvor: Blic, 14.Sep.2016, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici iz "Rimskog kluba" traže nagradu za žene bez dece
Nevladina organizacija "Rimski klub" decenijama upozorava na nekontrolisani rast stanovništva. U najnovijem izveštaju traže promenu politike, koja, između ostalog, podrazumeva uvođenje nagrade od 80.000 dolara za 50-godišnje žene bez dece.
“Rast ima granice” glasi poruka zbog koje “Rimski klub” privlači pažnju već više od 40 godina. Nedavno su dvojica naučnika dostavila klubu novi izveštaj, koji predviđa radikalnu rekonstrukciju nacionalne ekonomije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Studija, koju su norveški istraživač razvoja u budućnosti Jergen Randers i britanski ekonomista Grejem Makston predstavili u Berlinu, nosi naziv: “Jedan odsto je dovoljno. Suzbijanje socijalne neravrnopravnosti, nezaposlenosti i klimatskih promena malim rastom”.
Šta predlažu naučnici
- Premija za porodice bez dece, odnosno s jednim detetom. Autori tvrde da je činjenica da je svetsko stanovništvo udvostručeno u proteklih 50 godina glavni razlog sve većeg uništavanja naše planete. Budući da je teško smanjiti ekološki “otisak” svakog pojedinca, bilo bi “korisno kada bi društvo još više smanjilo stopu rasta stanovništva, a idealno bi bilo da ona posta negativna”. Žene koje su podigle najviše jedno dete, “za 50. rođendan treba da dobiju nagradu od 80.000 dolara”.
- Da bi penzije bile sigurne, naučnici predlažu kasniji odlazak u penziju, na primer, sa 70 godina. Istovremeno, zalažu se za skraćenje radnog vremena. “Umeto da 90 odsto radno sposobnih ljudi radi puno radno vreme i u proseku zarađuje 30.000 dolara, naš cilj je da 100 odsto radno sposobnog stanovništva ima posao”, navode naučnici. U tom slučaju bi prosečna godišnja zarada iznosila 27.000 dolara. Ko ipak nije zaposlen, treba da prima veću socijalnu pomoć, ali koja će biti niža od prosečne plate. Istovremeno, neplaćeni rad treba da postane plaćen - na primer ljudi koji neguju članove porodice.
- Da bi podstakli interesovanje za zaštitu klime, Randers i Makston traže uvođenje poreza na emisiju ugljen-dioksida, pri čemu bi prihodi od poreza bili direktno raspoređeni građanima. Uporedo s povećanjem poreza na emisije štetnih gasova i potrošnju sirovina, trebalo bi sniziti porez na prihod. Oni koji za svoje proizvode angažuju natprosečno velike resurse i štetno utiču na zdravlje ljudi, moraće to i da plate. Nije pošteno, smatraju autori, da posledice kao što su gojaznost, depresija i kraći život, plaća društvo, a ne proizvođači namirnica koje sadrže mnogo šećera, masti i soli.
- Osim toga, bogati preduzetnici treba da plaćaju veći porez. Autori studije ne prihvataju argument da povećani porezi kompanijama znače gubljenje radnih mesta i smanjenje BDP. Korak po korak, treba uvesti i porez na nasledstvo od 100 odsto.
- Problem preseljenja radnih mesta iz bogatih zemalja, prema procenama naučnika, može efikasno da se reši ograničenjem spoljne trgovine. “Kada nezaposlenost postane glavni problem, liberalna trgovina može dodatno da pogorša stvari, zato što preduzetnicima olakšava premeštanje radnih mesta u inostranstvo.”
Autori govore o “13 lako ostvarljivih mera”, ali kažu da lako može da se desi da neki od njihovih predloga naiđe na žestoke kritike. Ipak se “nadaju da će društvo pozdraviti promene, umesto da strepi od njih”.
Makson je generalni sekretar “Rimskog kluba”, koji se zalaže za održivi razvoj i zaštitu planete. Randers je bio zamenik direktora organizacije za zaštitu divljeg sveta “WWF International”, i autor je bestselera “Granice rasta” iz 1972. godine, jedne od najpoznatijih knjiga o konačnosti resursa.
