Izvor: S media, 29.Feb.2012, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučite dete da se odbrani od napada psa (VIDEO)
Olgica Ivanović je veterinar, hirurg, specijalista u lečenju očnih bolesti kućnih ljubimaca. Uz to, ona i volontira sa grupom kolega i organizuje radionice po vrtićima gde kroz program „Plavi pas“ dečiji i „pseći“ svet stapaju kroz interaktivnu igru.
Pas lutalica tri dana čuvao povređenog druga
Upozorenje: Čuvajte se gladnih pasa lutalica!
Sa ljubimcem na put
- Ovaj program je poznat širom sveta – kaže za S media portal >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Olgica Ivanović. - Kroz edukovanje dece, roditelja i vaspitača u svetu je znatno smanjen broj ujeda pasa male dece. Statistički gledano, najveći broj ujeda dožive mala deca u predškolskom uzrastu. Najčešće ih napadaju kućni psi, a ne lutalice. Takođe, napad je uvek isprovociran dečijim ponašanjem.
Program „Plavi pas“
„Plavi pas“ je program koji pomaže deci da shvate ponašanje i trenutno raspoloženje psa, jer odrasli ljudi prepoznaju „znake“ i pasji govor tela, što nije slučaj kod dece.
- Dete od tri, četiri godine ne može da razume reakcije psa. Kad, iz dečije perspektive, pas pokaže zube on se smeši, a kad laje hoće da se igra. Kroz ovaj program učimo decu kako da prepoznaju te reakcije i kako da reaguju u slučaju napada. Deca tog uzrasta su najčešće ujedena za lice, jer uvek su fokusirana na glavu i oči psa. Tako oni uspostavljaju kontakt sa okolinom, ali ne shvataju da tako uznemiravaju životinju i provociraju je da reaguje. – ističe veterinarka Olgica.
Mešanci privrženiji od „čistih“ rasa
- Na Zapadu su azili za pse organizovani kao stanica gde se pripremaju psi za novog vlasnika, ne služe kao deponije pasa lutalica – napominje naša sagovornica. - Kada se razvije svest o mešancima kojih je u našoj sredini najviše, biće rešen i problem pasa lutalica. Mešanci su mnogo osećajniji, privrženiji, odaniji od čistih rasa, ali to ljudi uglavnom ne znaju.
Poza „drvo“
U slučaju napada kućnog ljubimca, kroz program „Plavi pas“ deca bivaju naučena kako da izbegnu sukob sa psom. Ovaj program je prilagođen jeziku predškolske dece, jer se kroz igru lakše primaju i pamte poruke veterinara koji ih uče kako pravilno da se ophode prema kućnim ljubimcima ili psima „iz kraja“.
- Vrlo je važno da se deci slikovito objasni kako da se ponašaju u prisustvu kućnog ljubimca – ističe gospođa Ivanović. - U slučaju da deca budu napadnuta, učimo ih da stanu mirno sa spuštenim rukama uz telo. To se u programu zove „poza drvo“. Ako drže nešto u ruci, to bi trebalo da bace, jer možda je baš to što je izazvalo pažnju psa. Ta „poza drvo“ zapravo govori životinji da nije ugrožena, pa će ona mirno proći. Deca vole da gledaju psa u oči. Mi ih učimo da izbegavaju direktan kontakt sa životinjom, jer i pogled iz pseće perspektive može biti shvaćen kao „napad“. Psi najviše reaguju kada se osećaju ugroženo, kada je ugrožena njihova teritorija ili gospodar.
CD edukacija
Program „Plavi pas“ osmislio je međunarodni tim eksperata iz različitih oblasti - dečijih psihologa, pedagoga, pedijatara, nastavnog osoblja, veterinara i umetnika. Uz priručnik se dobija i CD, gde pas plave boje u kompjuterskoj igrici uči decu kako da se sigurno ophode sa psom.
Edukacija roditelja i vaspitača
Osim dece, kroz program „Plavi pas“ edukaciju stiču i roditelji i vaspitači. Sagovornica S media portala naglašava da je to vrlo važno, jer su starije osobe iz dečjeg okruženja dužne da upute decu u pravilan odnos sa kućnim ljubimcima:
- Prvu grešku koju roditelji ili vaspitači prave u susretu sa psima je da deci kažu „pazi, uješće te“. To je pogrešno, jer se kod dece unapred stvara strah koji je u suštini bezrazložan. Deci bi trebalo skrenuti pažnju da ne diraju psa, ili da prvo pitaju vlasnika smeju li da ga diraju, a ne da se stvara bezrazložan strah od životinja koje su u stvari „čuvari“ a ne „agresori“, i koji su u praksi veliki drugari u igri baš toj deci.
Društvo ne pokazuje zainteresovanost
Olgica kaže da radionice koje volonterski prezentuju njene kolege nemaju široku društvenu podršku. Uprkos tome, ovaj vid edukacije dece pokazao se kao izuzetno koristan, a lepo su ga prihvatili i mališani i njihovi roditelji.
Psi lutalice: Da li nam je stalo da rešimo ovaj problem?
- U Srbiju je dolazio jedan od najvećih svetskih eksperata za rešavanje problema pasa lutalica u urbanim sredinama. Na njegovom predavanju bilo je nešto više od 20 ljudi. On je uspešno rešio problem pasa lutalica i pasjeg besnila u Indiji, ali očigledno njegovo predavanje o tome nije pobudilo interesovanje. Ovo je kompleksan problem koji ne može rešiti dobra volja pojedinaca ili grupa koje vole životinje, već država koja bi napokon trebalo da se ozbiljno uključi u rešenje ovog pitanja – kaže veterinarka Olgica.
- Naše radionice još nisu masovnog karaktera. Cilj nam je da ovaj program postane sastavni deo predškolskog obrazovanja. Za sada, moje kolege i ja idemo gde god nas pozovu i pokušavamo da što više dece uključimo i obučimo pomoću „Plavog psa“. Tokom leta imamo divne radionice na Adi Ciganliji. Tada okupimo veliki broj dece i kroz igru ih edukujemo – prepričava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, svi ljudi bi trebalo da porade na tome da se „ljudski“ i „pasji“ svet približe:
- Psi su prvržene životinje koje daju toliko lepog ljudima, a zauzvrat traže malo pažnje, ljubavi i odgovornosti.
Tatjana Vrećo
