Izvor: Danas, 04.Jan.2015, 23:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nataša Vučković: Neotvaranje poglavlja poraz za vlast

Beograd - Vlada se ponaša kao da je ona počela proces integracije. Da tokom devedesetih DS nije negovala evropsku viziju Srbije i čuvala baklju demokratije i ljudskih prava u vreme ratova i nedemokratskog režima u kojem su učestvovali mnogi koji nam danas čitaju lekcije, da nije bilo petooktobarske demokratske promene, da nismo vratili Srbiju u međunarodnu zajednicu i reformama stekli status kandidata, teško da bi ova Vlada imala na šta da nasloni svoju politiku.

Nerazumljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je zašto Vlada sa takvom većinom u Skupštini ima potrebu da uništi opoziciju i svaku raspravu pretvori u razmenu uvreda i optužbi kao nedavnu raspravu o budžetu. Kako može premijer u Skupštini poslanike opozicije da nazove kukavicama? To je uvreda građana koje zajedno predstavljamo u Skupštini. Odnos prema opoziciji je merilo demokratičnosti svake vlade, a evropske integracije znače i promenu političke kulture, jezika... Plašim se, međutim, da Vlada reforme razume samo kao uvođenje tehničkih standarda, a ne i kao stvarno ukorenjivanje evropskih vrednosti u državi i društvu. Očekujem da će se upravo to vrlo brzo pokazati kao prepreka za napredak u pregovorima, kaze za Danas Nataša Vučković, članica skupštinskog Odbora za evropske integracije iz redova opozicione DS, odgovarajući na pitanje kakav odnos prema opoziciji ima vlada kada su u pitanju evropske integracije.

Može li se dogoditi, i šta bi tome bio uzrok, da Srbija i 2015. ne otvori prvo poglavlje?

- Poraz je za Vladu što 2014. nije otvoreno nijedno poglavlje. To je najavljivala i predstavljala kao svoj cilj. Ideja da se prvo otvori poglavlje 32 o javnim finansijama bila je potpuno nerealna. Očigledno je da Vlada nije pravilno razumela stav EU da je puna primena Briselskog sporazuma odlučujuća. Zaključci Saveta EU iz decembra 2014. bi za Vladu morali biti otrežnjujući, jer se tu uopšte ne pominje kad bi moglo biti otvoreno prvo poglavlje. Naši ministri su nam posle objašnjavali kako otvaranje poglavlja zapravo i nije bitno, nego je bitan reformski proces! Njihovo lako mirenje sa odlaganjem može biti loš znak da će reforme biti sporije. Ako je tako, onda se može desiti da se nijedno poglavlje ne otvori ni u 2015.

Predsednik Srbije kaže da će nas EU suočiti s priznanjem nezavisnosti Kosova. Više puta su srpski zvaničnici ponovili da to sada nije uslov, međutim hoće li ga biti ili predsednik ima pogrešna očekivanja?

- U formalnom smislu to se ne postavlja kao uslov. Ali, u praktičnom smislu, uređenje naših odnosa sa Kosovom jeste realan i odavno poznat zahtev. Konkretni koraci na tom putu mogu biti tumačeni kao faktičko priznanje, kao što je, na primer, obaveza da ne ometamo pristupanje Kosova regionalnim organizacijama. Međutim, Srbija treba da sagledava svoje prioritete u kontekstu regionalne saradnje i svoje evropske budućnosti. Na Vladi je odgovornost da stvari nazove pravim imenom.

Šta će biti teže - otvoriti poglavlja 23 i 24 ili 35?

- EU treba da prihvati naše akcione planove za poglavlja 23 i 24 koji podrazumevaju jačanje institucija, efikasno i nezavisno sudstvo, zaštitu osnovnih prava, medijskih sloboda... Tu je stanje daleko od zadovoljavajućeg, pogledajmo pravosuđe, na primer. Za 35 je ključna primena Briselskog sporazuma i napredak u dijalogu s Prištinom. Pritom, nisu dovoljni trenutni potezi, nego dugoročna i održiva politika. Politički gledano, biće teže otvoriti 35, posebno s obzirom na vidljive naznake pukotina u SNS-u oko kosovskog pitanja.

Kako će Srbija postepeno uskladiti spoljnu politiku i šta tačno znači postepeno u ovom slučaju?

- Srbija treba da pokaže da je spremna da se ponaša kao članica EU, što znači prihvatanje spoljnopolitičkih odluka i solidarnost. Kriza u Ukrajini nameće zadatak usklađivanja spoljne i bezbednosne politike mnogo više nego tokom ranijih pregovora sa drugim zemljama. Od Srbije se nisu očekivale sankcije Rusiji, ali se očekivalo da se predstavnici Vlade ne hvale preterano spoljnopolitičkom „posebnošću“ i neutralnošću, da postoji uravnotežen prikaz situacije u Ukrajini, da se ne preduzima ono što bi EU mogla videti kao provokaciju, a vojna parada i posete ruskih zvaničnika obuhvaćenih sankcijama nisu u EU doživljene kao solidarno ponašanje buduće članice.

Nemačka insistira na tome da je ključ za otvaranje poglavlja 35 puna primena Briselskog sporazuma. Možete li reći šta tačno Srbija nije ispunila iz plana za sprovođenje Briselskog sporazuma?

- Sprovođenje Sporazuma mora biti transparentnije. Nedopustivo je što se kao poslanici, ali i kao građani, bavimo nagađanjima o tome šta je ispunjeno, a šta ne. Nedopustivo je što Vlada o tome ne podnosi izveštaj Skupštini. Građani moraju da dobiju punu informaciju, ne preko intervjua i izjava pojedinaca iz Vlade, nego kroz skupštinsku raspravu. Ono što se manje-više zna jeste da Vlada nije preduzela očekivane korake u oblasti energetike, telekomunikacija, formiranja zajednice srpskih opština, regulisanja rada suda...

Evropski komesar Han je jasno rekao da je Srbija i bez kosovske vlade mogla neke stvari iz Sporazuma da uradi.

- Jasno je da neka pitanja nisu zahtevala formiranje kosovske vlade. Neodgovorno je što je Vlada opravdanje za kašnjenje u primeni Sporazuma tražila samo na kosovskoj strani.

Budžet ne predviđa proširenje tima

Očekuje se da ove godine budu otvorena prva poglavlja. Imate li proračun koliko će nas ove godine to koštati i da li je budžetom za 2015. predviđen taj novac?

- Troškovi reformi su u nekim oblastima vrlo visoki, ali budžet za ostvarivanje strateškog cilja Srbije mora biti očuvan. Interesantno je, međutim, da budžetom nije predviđen iznos za proširenje pregovaračkog tima.

Nastavak na Danas...