Izvor: Večernje novosti, 16.Dec.2016, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nataša Ninković: Dižem glas protiv gluposti
Glumica Nataša Ninković o ulogama, nagradama, televizijskoj ponudi, obavezama u 2017. godini: Ne smemo da potcenjujemo mlade ljude koji su brzomisleći i već imaju visoko postavljene standarde. BEZ obzira na to da li se radi o pozorištu, filmu ili televiziji, uloge Nataše Ninković se ne zaboravljaju. Rola u Pavićevom "Porodičnom blagu", pozorišni debi u Šekspirovoj "Ukroćenoj goropadi" doneli su joj aplauze i publike i kritike, a uz film "Spasitelj" Predraga Gage >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Antonijevića i Holivud je video njen kvalitet. Danas je Nataša Ninković - Natalija, emotivno skrhana majka koja pokušava da se izbori s gubitkom kćeri u seriji "Ubice mog oca" na RTS. Režiju serije potpisuje upravo Antonijević, s kojim je Ninkovićeva poslednji put sarađivala pre 18 godina. - Rad s Gagom za mene je očigledno plodonosan. Dobro se razumemo, upotpunjujemo, volim kako on radi i piše, kako sagledava stvari, tako da se unapred radujem ponovnoj saradnji - govori na početku intervjua za "TV novosti" Nataša Ninković. - Uloga Natalije je bila zahtevna, ali i vrlo izazovna, dosta smo pričali, i mislim da smo oboje zadovoljni. * Na konferenciji u RTS, povodom predstavljanja serije "Ubice mog oca", rekli ste da je stiglo vreme da glumite i nečiju majku. Da li vam takve uloge prijaju? - Ne bih baš volela da igram stereotip majke. Pored toga što je majka, taj lik mora da bude i štošta još da bi mi bio interesantan. Ali prijaju mi uloge žena mojih godina, pa i starijih, onih koje imaju zrelost, punoću, biografiju, kakva god ona bila, samo da iza njih stoji život. * Serija koju nedeljom gledamo na Prvom programu RTS "zakucava" gledaoce ispred ekrana i rejting joj je visok. Kako to objašnjavate?RAD SA "KLASIĆIMA" * Često glumite sa kolegama sa klase - Vojinom Ćetkovićem, Nebojšom Glogovcem, Sergejem Trifunovićem. Kakav je osećaj danas, posle toliko godina poznanstva s njima, kada igrate zajedno? - Ne igramo zajedno toliko često koliko bih volela. Divno je raditi sa "klasićima", mada nekad ume da bude i nezgodno, jer se toliko dobro znamo, pa smo kao rendgeni jedni prema drugima - kroz osmeh kaže Nataša. - U pitanju je potpuno novi žanr kod nas, fenomenalno napisan tekst. Prvi put je najvažnija priča, ona ima sve elemente dobrog trilera, gde su bitna glumačka ostvarenje i dostignuća, ali nisu najbitnija. U moru melodrama, što novih, što repriziranih, mislim da je RTS sa ovom serijom dobio novu publiku koja je, sudeći prema rejtingu, željna promene. * Da li je to znak da je stiglo vreme kada naše televizije vraćaju ugled? - Ne bih rekla da je do sada baš sve bilo lošeg kvaliteta. Zaista nije, bilo je i dobrih stvari, ali ta pretenzija da se podilazi publici (i to kojoj) i da im se plasiraju plitke imitacije, emocije, u vremenu kada je TV u svetu otišla ispred filma, u svakom smislu, vizuelnom, narativnom, mislim da bi trebalo da prestane. Ne smemo da potcenjujemo mlade ljude koji su brzomisleći i već imaju visoko postavljene standarde. * Na osnovu čega birate uloge - televizijske, pozorišne, filmske? - Na osnovu dobrog teksta, reditelja, ekipe. Ali i, naravno, svoje mentalne spremnosti za nov proces. * Gledali smo vas u komedijama, dramama, trilerima, tragikomedijama, a u kom žanru mi danas živimo? - Radi se o tragikomičnoj farsi, sa čestim hororima svakog jutra na naslovnim stranama naših divnih, edukativnih novina (čitaj tabloida). Moramo biti svesni da se u svetu dešavaju nasilja, poplave, požari, ubistva, pa mediji "bombarduju" narod svakog jutra, čim otvori oči, skrećući mu pažnju, ne bi li se ljudi osetili srećnim što su uopšte živi i nisu osvanuli na nekoj naslovnici. * Zbog čega menjate kanal na televizoru? - Zbog vrlo česte prostote u komunikaciji, bilo da je reč o skupštini ili u raznim emisijama - kako bi oni rekli - zabavnog karaktera. Samo, ja ne vidim kome je to zabava. Menjam kanal i zbog rijalitija ili selebritija. * Protiv čega biste uvek digli glas? - Protiv gluposti i prostakluka. * Kada bi se prebrojavale vaše nagrade, bilo bi tesno između onih za TV, film i pozorište. Koliko vam one znače? Da li su na neki način obavezujuće? - Znače, naravno, nekad dođu u pravo vreme i za pravu ulogu, a nekad ne. Ali zaista, nisu najmerodavnije. Na to utiču razne okolnosti, ukusi onih koji selektuju, a zatim i onih koji žiriraju. * Sa kojom od uloga iz vaše bogate karijere imate najviše sličnosti? - Sa svim, ali i ni s jednom. U svim tim ulogama ima mene, ali nijanse su potpuno različite, kao i porivi. Ipak, Suzana iz "Figarove ženidbe i razvoda" je reagovala najsličnije meni. Eto, to je jedna divna predstava u režiji Slobodana Unkovskog, koja nije otišla ni na jedan festival. * Publika često ima utisak da uvek radite na nečemu novom i da imate mnogo obaveza. Kako izgleda vaš običan dan? - Nije to baš uvek tako. Trenutno se odmaram i tako će biti do marta, sigurno, a tada imam jedno uskakanje u pozorišnu predstavu. Nakon toga opet pauza do leta... ili ja barem tako mislim. Sada sam posvećena privatnom životu, igram predstave po repertoaru i radim sve što radi prosečna žena koja ima dva sina, muža, psa, obaveze u kući. * Sada ste na turneji sa filmom "Stado". Kakve su reakcije gledalaca? - Veličanstvene. Reaguju na svaku našu misao, smeju se, plaču. U celom regionu su reakcije iste i to mi se dopada. * "Klopka" je bila vaš producentski prvenac. Da li biste ponovo zaigrali takvu ulogu ili ćete, možda, kao Nikola Kojo, na sebe da preuzmete i režiju? - Uvek bih sebi poželela ulogu poput one u "Klopci". Mislim da reditelj ne bih bila nikada, jer nemam tu potrebu. * U današnje vreme senzacionalizma vi ste se publici uvek predstavljali radom i uspesima. Da li je predan i vredan rad ono što se zaista, i pored vremena u kojem živimo, ipak ceni i poštuje? - Moraš biti predan i vredan prvenstveno zbog sebe, da daješ maksimum, da radiš na sebi. To dugo može ostati neprimećeno, ali i tada možete da stanete iza sebe i da tražite promene, da zahtevate, da dignete glas. To je jedini ispravan put za mene, sve drugo je kratkog daha. To se odnosi na ljude koji imaju moralnu vertikalu, naravno, i ne prodaju dušu đavolu. Za one druge važe druga pravila, ali samo oni znaju kako im je.
Nastavak na Večernje novosti...
