Izvor: N1 televizija, 12.Mar.2017, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nata Mesarović: Podrška bila na strani Đinđićevih ubica
Nata Mesarović, predsednica sudskog veća koje presudilo ubicama premijera Zorana Đinđića, izjavila je za Kurir da su članovi tog sudskog veća vređani, omalovažavani i izloženi progonu. To su, prema njenim rečima, činili mnogi i sa javne i s političke scene, te deo pravosudne vlasti, uključujući tadašnjeg ministra pravde.
Danas se obeležava 14 godina od atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića. Za taj zločin su osuđeni brojni pripadnici tzv. Zemunskog >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << klana, a dvojica prvooptuženih – Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, koji su bili i pripadnici Jedinice za specijalne operacije, dobili su kazne od 40 godina zatvora.
Nata Mesarović, predsednica sudskog veća koje presudilo ubicama premijera Đinđića, za Kurir kaže da na veće tokom suđenja nije vršen direktan pritisak, već je pritisak vršen preko medija, s raznih strana.
“I to tako što su neki tada izjavljivali da ne radimo dobro i da su u Specijalnom sudu loše sudije, te da ga treba zatvoriti, negativno su komentarisiali odluke ne samo ovog veća nego svih koji su tada radili u ovom sudu. Sećate se podrške koja je data za Bagzijevo puštanje iz pritvora, izmena ZKP, kontrole da li se pretresi zakazuju brzo i radi efikasno, a kasnije se vidi da postupci u parnici i vanparnici traju po 10 i više godina, zastarevaju i to niko nije kontrolisao”, podseća Mesarović.
“Šta mislite šta je odlazak predsednika veća iz postupka, hapšenje postupajućeg zamenika javnog tužioca koji je zastupao optužnicu, i vođenje postupka protiv njega, određivanje pritvora i njegov boravak u istom delu pritvorske jedinice sa optuženima u ovom predmetu, odlazak drugog zamenika odmah nakon toga u advokaturu…? Zatim, izmene ZKP pred odlazak predsednika veća, da se već izvedeni dokazi po odluci krivčnog veća mogu čitati, ne moraju se ponavljati? Iz toga se može dosta shvatiti”, ističe Mesarović.
Ona kaže da je podrška, s druge strane, izostajala, odnosno da je sudsko veće imalo vrlo malo podrške, a mnogo opstrukcija.
“Javno se niko nije oglašavao da pruži podršku kad je onemogućavano da se pretresi održe, nikad se nije izjasnio i osudio ponašanje učesnika u postupku kad su za prvog predsednika veća (sudija Marko Kljajević) iznošene neistine da je član Zemunskog klana, kad su podnešene krivične prijave od strane učesnika u postupku protiv njega, a kasnije i protiv mene. U mom slučaju je tadašnji okružni tužilac tražio informacije i izjašnjenje sutradan od dana predaje prijave. Sudnica je neretko bila prazna, tu su bili samo novinari koji su pratili proces… Onda su se pred kraj suđenja, na izricanju presuda, pojavili ljudi na funkcijama. Da li ste pogledali tadašnje tabloide? Podrška je bila na drugoj strani”, ocenjuje Mesarović.
Ističe i da su članovi sudskog veća vređani, omalovažavani, sputavani i izloženi progonu – ljudskom, moralnom, profesionalnom.
“Billo je pritisaka preko medija, samozvanih veštaka, od ljudi koji su tvrdili da su dokazi montirani, da veće nije sposobno da presudi, da nam se odluka dostavlja, javno se iznosio stav da ovo odeljenje treba ukinuti, to su činili mnogi i sa javne i sa političke scene, to je činio i deo pravosudne vlasti i ministar pravde. A uvek se traži ukidanje nečega što ne podržavate, što vas ili one kojima ste bliski 'žulja', a možda neke i kompromituje i dovodi u vezu sa onima kojima se sudi”, kaže Mesarović.
Dodaje i da se često u javnosti čuje da su osuđeni za na atentat na Đinđića “obične ubice” ili da su “osuđeni kao obične ubice”.
“To je, zapravo, nepoznavanje suštine stvari ili zamagljivanje onoga što se desilo 12. marta 2003. Tada je izvršen atentat na predsednika vlade, a to nije isto što i ubistvo. To je udar na ustavni sistem. Jer, ovo je bilo političko ubistvo. Ne bi me iznenadilo da osuđeni jednog dana traže uslovni otpust”, navodi ona.
Nata Mesarović smatra i da nije kasno da se ispita politička pozadina i utvrde inspiratori i nalogodavci atentata, ali da je otežano prikupljanje dokaza. “Da se želelo, to je trebalo odmah istražiti, sakupljati dokaze, te reći ima li političke pozadine ili ne. To tada nije učinjeno, a sud je morao da se kreće u granicama optužbe. Moguće je da nije bilo političke volje za to”, ocenjuje Mesarović za Kurir.
