Izvor: Blic, 30.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavnici bez predavačke licence
Ukoliko bi se Zakon o obrazovanju doslovno primenjivao, srednjoškolcima naredne godine ne bi imao ko da predaje jer u proteklih pet godina gotovo da nema profesora koji je uspeo da sakupi neophodnih 100 sati usavršavanja. Prema nezvaničnim podacima, nastavnik u Srbiji proveo je od 38 do 45 sati na raznim seminarima, što je nedovoljno da im se obnovi licenca.
Iako u Ministarstvu prosvete kažu da je reč o proizvoljnim proračunima, zaposleni u prosveti ukazuju na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogobrojne protivrečnosti te obaveze.
Usavršavanje nastavnika određeno je kao zakonska obaveza još 2004. godine, što je dodatno uređeno pravilnikom. Predviđeno je da svaki profesor mora da sakupi najmanje 100 sati predavanja na akreditovanim seminarima pri Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja kako bi nakon pet godina mogao da obnovi licencu. Međutim, veoma mali broj nastavnika je ispunio taj uslov.
Krivicu dele svi: nastavnici koji nisu bili dovoljno zainteresovani, direktori koji nisu forsirali svoje zaposlene, lokalna samouprava koja nije obezbedila novac za usavršavanje, ali i oni koji su obavljali selekciju seminara.
- Uvođenje obaveznog usavršavanja je odlična ideja, ali ne na ovaj način jer nije urađeno gotovo ništa da bi se ono sprovelo u delo. Nije tačno da profesori ne žele da napreduju, ali postoje ozbiljni problemi. Recimo, nema dovoljno stručnih seminara, tako profesor filozofije možda ima jedan ili dva stručna kursa. Kako on da sakupi neophodne sate? Većina akreditovanih seminara, od 840 koliko ih ima, tiču se pedagoško-vaspitnog dela ili metodike i uglavnom se svode na neka opšta mesta koja su svima poznata. Ono što se na nekim radionicama radi je apsolutno neprimenjivo u praksi. Takođe, ogroman problem je novac. Zbog toga imamo situaciju da su nakon pet godina profesori u Srbiji u proseku sakupili od 38 do 45 sati stručnog usavršavanja. Dakle, niko nema uslov za licencu - priča za „Blic” Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Prema njegovim rečima, u poslednje tri godine održano je 155.000 seminara, što bi značilo da ih je u pet godina bilo oko 250.000. Ako se uzme u obzir da obavezu usavršavanja ima oko 89.000 nastavnika, jasno je da je profesor u proseku bio na 2,8 seminara, odnosno da je odslušao oko 40 sati.
Kako se većina seminara bavi metodikom i pedagoško-vaspitnim delom nastave, a ne inovacijama u pojedinim oblastima ili načinima poboljšanja komunikacije sa učenicima, svi dosta liče jedni na druge. Međutim, u Ministarstvu prosvete ističu da su svi nastavnici pre pet godina bili obavešteni i dobro upoznati sa svojom obavezom stručnog usavršavanja u roku od pet godina.
- Mi smo kao država učinili sve da stručno usavršavanje bude ponuđeno svima i u svim oblastima. Organizovani su seminari na nivou države koji su bili potpuno besplatni, a angažovani su eminentni predavači. Takođe, bilo je i kurseva koji su organizovani na nivou lokalnih samouprava. Naravno, postoji i više od 800 seminara iz kataloga Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, tako da su profesori mogli da sakupe neophodnih 100 časova. Što se tiče kritike da su seminari uglavnom opšteg tipa i njima nezanimljivi, to ne može biti opravdanje jer se svi prosvetni radnici bave decom, pa su i radionice koje se bave prevencijom nasilja u školi ili porodici više nego korisni i potrebni - objašnjava Vesna Fila, pomoćnik Ministra prosvete za razvoj i unapređenje nastave.
Uprkos zamerkama upućenim na račun ustanovljenog kataloga seminara koje nastavnici mogu da pohađaju, kao i problema u vezi s finansiranjem, to ne smanjuje odgovornost i samih prosvetnih radnika, koji nemaju dovoljno inicijative.
- Ni nastavnici nisu ozbiljno shvatili svoju obavezu. Ove godine, kad im je postalo jasno da ističe petogodišnji ciklus, svi bi da idu na sve moguće kurseve. Priznajem, doduše, da nema dovoljno stručnih i komunikacijskih seminara, ali i da imamo problem sa finansiranjem jer mi plaćamo seminar, pa kad dođemo sa sertifikatom, podnosimo zahtev za refundiranje troškova. Za prošlogodišnje kurseve nismo još dobili nijedan dinar - ističe Ljiljana Đoković, direktorka Gimnazije „Sveti Sava” Beogradu.
Usavršavanje nastavnika dobar biznis
Zbog obaveze da ih posećuju, usavršavanje prosvetnih radnika pretvorilo se u svojevrsni biznis. Seminari, u zavisnosti od vrste i dužine trajanja, koštaju od 3.000 pa do 16.000 dinara po nastavniku, koliko recimo košta kurs za profesore mehatronike. Ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji ima oko 90.000 profesora, jasno je da je reč o milionskim ciframa. - Ovako osmišljen sistem usavršavanja kao da je pravljen da neko uzme što više para. Pazite, kotizacija je od 4.000 dinara pa naviše, a u Srbiji imate oko 90.000 prosvetnih radnika. Neka svako uplati samo taj minimalan iznos, pa vam je sve jasno. Čak i skupi seminari bi imali smisla samo ako bi nam neko pomogao i pokazao kako da se približimo đacima, da razumemo njihova očekivanja - smatra Dragan Matijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
ZAMERKE PROFESORA
- nema dovoljno stručnih seminara
- neprimenjivost u praksi
- skupi kursevi, novac nije refundiran
ZAMERKE PROFESORIMA
- ponuđeno više od 800 seminara
- država organizovala i besplatne kurseve
- nastavnici nisu ozbiljno shvatili svoju obavezu
.jpg)
