Izvor: B92, 09.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljeno suđenje Miloševiću
Hag -- U nastavku sudjenja Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu u sredu je optuženi tvrdio da je svedok optužbe Nikola Samardžić, krajem 1991, izjavljivao da je glavni uzrok rata u SFRJ "genocid" koju hrvatska vlast čini nad srpskim stanovništvom, a Samardžić je to negirao. Milošević je svedoka, koji je tada bio šef crnogorske diplomatije, pitao da li je 6. decembra 1991. u Njujorku napisao da "sadašnja hrvatska vlast vrši genocid nad srpskim narodom, treći put u istoriji". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Samardžić je odgovorio da je to "falsifikat" i da on tada u Njujorku nije davao izjave, već je to činio crnogorski predsednik Momir Bulatović. Milošević je, na to, svedoku i sudijama pokazao dokument na čijoj je poslednjoj stranici odštampano Samardžićevo ime. "To nije moj tekst, ja sam Bulatoviću u avionu iznosio činjenice važne za odnose Srbije i Hrvatske iz Prvog i Drugog svetskog rata i on ih je zapisivao. Ja tada nisam napisao da je sadašnja vlast u Hrvatskoj genocidna, nego da je bila ona iz 1941. Ja to nisam pisao, ni potpisao. Pretpostavljam da je Momir to napisao u ambasadi", rekao je Samardžić pošto je pregledao dokument. Svedok je u utorak optužio Miloševića da je bio vođa pokreta za stvaranje "Velike Srbije" i da je JNA, pod njegovom komandom, krenula u rat za zauzimanje hrvatske teritorije do granice Karlovac-Karlobag-Virovitica. Na pitanje predsedavajućeg sudije Ričarda Meja kako se njegovo ime našlo na dokumentu, svedok je rekao da ne zna. Milošević je zatim posegnuo za drugim dokumentom, koji je u isto vreme sačinjen u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore, pod naslovom "Pitanja koja bi mogla biti postavljena predsedniku Bulatoviću tokom posete SAD i kratke teze mogućih odgovora". Od tih teza, optuženi je naveo one o uzrocima krize u Jugoslaviji, da "nova vlast u Hrvatskoj sprovodi genocid" i da, ako Hrvatska ima pravo na samoopredeljenje, to pravo ima i srpski narod. "Ja taj dokument nisam pisao i nemam veze s njim. Verovatno ga je pisao neko od saradnika iz Ministarstva. Ja u izradi nisam učestovao", rekao je Samardžić. Milošević je u dokazni materijal priložio niz Samardžićevih izjava i izveštaja sa medjunarodnih skupova iz septembra 1991, u kojima on ističe pravo srpskog naroda u Hrvatskoj na samoopredeljenje, konstatuje da je do sukoba došlo "zbog ugroženosti srpskog naroda" i "kolektivnog straha od genocida", kao i da "JNA ne ruši hrvatske gradove", već "sprečava veće krvoproliće". On je više puta pitao svedoka zašto sada govori potpuno suprotno tim "tačnim" tvrdnjama i njega optužuje za "velikosrpski ekspanzionizam". Samardžić je insistirao da u njegovim iskazima nema protivrečnosti. "I dalje podržavam pravo Srba na samoopredeljenje, što znači na autonomiju, koju je lord Karington i predložio, a to ste vi trebalo da uradite, a ne da šaljete vojsku na Hrvatsku", rekao je on. Potvrdjujući da je kod Srba u Hrvatskoj postojao strah od ponavljanja genocida iz 1941, svedok je Miloševića optužio da nije radio na ublažavanju tog straha, već na podsticanju pobune. Samardžić je rekao i da je u septembru 1991. još verovao da će "JNA sprečiti sukobe, a neće ih izazivati", ali da je mišljenje promenio posle "napada na Dubrovnik". "Kakva Srbija ima veze s Dubrovnikom, zar je Srbija napala Dubrovnik?", upitao je Milošević. "JNA je 1. oktobra napala Dubrovnik, a tada je već bila prešla u vaše ruke i postala srpska armija. Bilo je tamo crnogorskih rezervista, ali je to vodjeno iz Srbije", rekao je svedok. Milošević je na to ponovio da ga je vesti "da neko granatira Dubrovnik" zatekle u društvu lorda Karingtona i hrvatskog predsednika Franje Tudjmana i da je on to odmah osudio. "Rekao sam da je Dubrovnik hrvatski grad i da je to sulud napad", rekao je on. "Armija pod vašom komandom je rušila Dubrovnik, a vi ste mogli da pričate lepe priče", uzvratio je svedok. Sudija Mej je tada upitao Miloševića ko je napao Dubrovnik, a odgovor je glasio: "Objašnjenje koje sam dobio bilo je da se napada na vojsku i da ona ne zauzima Dubrovnik, a da je htela, mogla je. Rekli su mi da se radi na ograničavanju dejstava Zbora narodne garde", rekao je Milošević.
Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović pokušao je da ospori neke od tvrdnji koje je tokom svedočenja izrekao Samardžić. Tokom unakrsnog ispitivanja, Milošević je čitao delove Bulatovićeve "izjave" u kojoj se ukazuje na navodne netačnosti u Samardžićevom svedočenju. Ričard Mej je za stavove Bulatovića rekao da su "irelevantni", ali je optuženom ipak dozvolio da ih citira u pitanjima svedoku optužbe. U "izjavi" koju je citirao optuženi, Bulatović tvrdi da je Samardžichev opis zbivanja na haškoj mirovnoj konferenciji "apsolutno netačan" i da Milošević "nikada nije pretio" crnogorskoj delegaciji. Bulatović, takodje, tvrdi da je "neistina" da je pod pritiskom i pretnjama povukao svoj pristanak na plan lorda Karingtona. Demantujući Samardžića, Bulatović je ujedno demantovao i sebe, odnosno izjavu koju je svojevremeno dao za britansku televizijsku seriju "Smrt Jugoslavije", u kojoj je otvoreno govorio o optužbama, pritiscima i pretnjama kojima je bio izložen zbog prihvatanja Karingtonovog plana. Bulatović je, u "izjavi" za Miloševića, demantovao i Samardžićeve tvrdnje o brodovima s naoružanjem koji su u jesen 1991. bili usidreni u luci Bar, u čijim je skladištima u tom trenutku, prema dokumentu Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove koji je priložilo Tužilaštvo, bilo 30.000 tona oružja, municije i vojne opreme. Prema Bulatoviću, radilo se o oružju koje je bilo u privatnom vlasništvu bliskoistočnog biznismena, a koje su JNA i MUP preuzeli pošto nije bila plaćena ležarina.
Samardžić je, međutim, ostao pri svemu što je rekao o
Miloševićevim pritisku na Bulatovića, kršenju embarga
na uvoz oružja i "poslušništvu" ne samo Branka Kostića, već i svih
ostalih članova tadašnjeg "krnjeg predsedništva SFRJ". Na kraju "izjave" koju je pročitao optuženi, Bulatović izražava spremnost da svedoči u Hagu na poziv odbrane Slobodana Miloševića.
Milošević će unakrsno ispitivanje Samardžića nastaviti u četvrtak.
