Izvor: B92, 02.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljeno suđenje Miloševiću
Hag -- Unakrsno ispitivanje Stjepana Mesića od strane optuženog Slobodana Miloševića na momente je u sredu podsećalo na rasprave koje su prethodile ratu u bivšoj Jugoslaviji, na kojima su se republički lideri natezali o tome da li pravo na samoopredeljenje pripada republikama ili narodima i da li državu preurediti u konfederaciju ili "čvrstu federaciju." A na momente se, baš kao i rasprave iz prošle decenije, unakrsno ispitivanje pretvaralo u žestoku prepirku u kojoj su sagovornici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razmenjivali optužbe i sarkastične "komplimente."
Ton je odredio Slobodan Milošević, koji je na startu pokušao da diskredituje svedoka aluzijama na njegovo ponašanje u zatvoru u Gradiškoj, gde je Stjepan Mesić sredinom sedamdesetih proveo godinu zbog učešća u takozvanom "hrvatskom proljeću." Usledile su, potom, Miloševićeve optužbe da je Mesić bio "saradnik službe bezbednosti" i da je početkom devedesetih "naređivao likvidacije" nekih svojih političkih protivnika, pa čak i da je učestvovao u nekoj aferi "prodaje belog roblja". Aktuelni hrvatski predsednik je sve to odbacivao kao "čiste izmišljotine." Milošević je, zatim, optužio svedoka optužbe za "dvostruku izdaju". Rekao je da je Mesić, kao predsednik Predsedništva SFRJ, najpre "izdao
Jugoslaviju", a potom je "izdao" i one s kojima je "rasturao Jugoslaviju",
odnosno bivšeg hrvatskog predsednika Franju Tuđmana i njegovu HDZ.
Pošto je optuženi to izneo kao tvrdnju, a ne kao pitanje, sudija Mej je
Mesiću pružio šansu da na te optužbe odgovori, pitajući ga "da li je
izdao Jugoslaviju?" Mesić je odgovorio da su Jugoslaviju izdali "oni koji su bili za ratnu opciju", a u prvom redu Milošević, a da se sa Tuđmanom i HDZ razišao zato što se nije slagao sa njihovom politikom, pre svega prema Bosni i Hercegovini.
Uprkos čestim opomenama sudija da to nema nikakve veze sa optužbama za koje se sudi njemu, Milošević je dobar deo unakrsnog ispitivanja potrošio na pitanja o ulozi Hrvatske vojske u ratu u Bosni, pokušavajući da na Mesića, kao tadašnjeg predsednika Sabora Hrvatske 'svali' odgovornost za hrvatsku agresiju na BiH. Mesić je "pohvalio" to što optuženi "izražava žaljenje zbog patnji muslimanskog naroda" i odbio je svaku odgovornost za angažovanje Hrvatske vojske u BiH, tvrdeći da su
ga i predsednik Tuđman i ministar odbrane Šušak, kada ih je za to pitao,
uveravali da u Bosnu idu "samo dobrovoljci, i to oni koji su tamo rođeni."
U odgovorima na pitanja optuženog, Mesić je ostao pri svim stavovima koje je izneo u direktnom svedočenju: da je Milošević najodgovorniji za raspad Jugoslavije i rat, da je odbijao sve inicijative za političko rešenje jugoslovenske krize i opredelio se za "ratnu opciju", da je kontrolisao "krnje" predsedništvo i JNA uz čiju je pomoć pokušao da osvoji delove teritorija Hrvatske i BiH, te da je odgovoran za sve zločine koje su u tom procesu počinile snage koje je kontrolisao. Svedočenje aktuelnog predsednika Hrvatske na suđenju bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije nastaviće se u četvrtak, prenosi agencija Sense.
Slobodan Milošević je u sredu, u nastavku sudjenja pred Haškim tribunalom, negirao da je u martu 1991. u Karađorđevu s nekadašnjim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom razgovarao o podeli BiH. "Naravno da nije bilo reči o podeli Bosne", izjavio je Milošević, povodom tvrdnji predsednika Hrvatske Stjepana Mesića koji protiv Miloševića svedoči u Haškom tribunalu. Milošević je negirao i da je odgovoran za raspad bivše Jugoslavije i da se zalagao za stvaranje velike Srbije. Unakrsno ispitujući Mesića, Milošević je od njega tražio da potvrdi da je u Saboru Hrvatske 5. oktobra 1991. izjavio: "Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema". Komentarišući Mesićevu izjavu da, kada je izabran za predsednika Predsjedništva SFRJ, u Beograd nije otišao da "otvori soboslikarsku radnju" i da "ne zna šta bi tamo radio kada Predsedništvo više nije funkcionisalo i Jugoslavije više nema", Milošević je rekao da je "nemoguće da relativizuje izjavu, jer je suviše jasna". Odgovarajući na Miloševićevo pitanje da li mu je poznato da je prilikom stvaranja SRJ 27. aprila 1992. doneta Deklaracija o ciljevima nove državne zajednice u kojoj se kaže da "Jugoslavija nema teritorijalnih pretenzija ni prema jednoj bivšoj jugoslovenskoj republici", Mesić je rekao da mu "nije poznato šta tamo piše, nego šta je preduzeto da delovi Hrvatske i BiH budu pripojeni Jugoslaviji".
Milošević je Mesiću poklonio kartu Hrvatske na kojoj je obeležena 221 lokacija logora za Srbe, poručujući mu da, "kada se vrati, to proveri", uz napomenu da je, prema nalazima Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima, u BiH takvih logora bilo 536, tako da "Hrvatska nije na prvom mestu". Mesić je uzvratio da mu "takva karta ne treba, jer Hrvatska nije imala logore". "Bilo je nezakonitosti, zloupotreba i zločina i ja tražim da svaki zločinac bude kažnjen kako bi prestalo kolektivno optuživanje", naglasio je Mesić. On je rekao da Hrvatska potražuje više od 1.300 svojih građana koji su "odvedeni u Srbiju posle Vukovara". Milošević je rekao da nema podatke o 300 civila ubijenih u Ovčari, poljoprivrednom dobru kod Vukovara i da će pokušati da ih pronađe. "Mogu odgovorno da tvrdim da srpske vlasti u tome nisu učestvovale i da u JNA nije mogao postojati oficir koji bi mogao da naredi da budu streljani civili", rekao je Milošević.
