Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Nov.2018, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljena rasprava o budžetu
Poslanici Skupštine Srbije danas su nastavili pretres u načelu Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu i seta poreskih zakona.
Budžetom su predviđeni ukupni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara i rashodi u visini od 1.269,1 milijardu dinara, što daje predviđeni deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP-a.
Mali: Kako se uvećavao javni dug po godinama
Ministar finansija Srbije Siniša Mali kaže da je javni dug danas pod kontrolom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za razliku od perioda kada se, kako kaže, vodila neodgovorna politika koja je ugrozila finansijsku stabilnost i budućnost građana Srbije.
Mali je u parlamentu gde se raspravlja o Predlogu budžeta za 2019. godinu ukazao da je javni dug za vreme prethodne vlasti rastao „vrtoglavom brzinom" i da su doveli zemlju pred bankrotstvom.
Ministar finansija je rekao da je krajem decembra 2008. godine javni dug iznosio 8,8 milijardi evra, godinu dana kasnije je porastao za 12 odsto, zatim je 2010. godine uvećan za dodatnih 23,4 odsto i dostigao iznos od 12 milijardi evra.
On je dodao da je javni dug 2011. godine porastao za dodatnih 21,6 odsto i stigao do 14,8 milijardi evra, a 2012. godine do 17,7 milijardi evra.
Javni dug je, kaže, 2013. godine bio 20,1 milijardu evra, a 2014. godine 22,7 milijardi evra kada je javni dug zaustavljen merama fiskalne konsolidacije i ukazao da je neodgovorna politika bivše vlasti dovela Srbiju pred bankrotstvom.
Prema njegovim rečima, od 2015. godine ukupan javni dug je bio 24,8 milijarde, 2016. godine takođe 24,8 milijardi, iako je bilo velikih investicija, a 2017. godine 23,2 milijarde evra.
Do kraja godine, Mali kaže da će javni dug do kraja godine iznositi 24,2 milijarde evra. On je istakao i da je ova vlast morala da isplaćuje i kamate skupih kredita koje su uzimali njihovi prethodnici.
"Oni su imali i negativan rast BDP-a 2009,godine od 3,1 odsto, godinu dana kasnije, rast je bio 0,6 odsto, 2011. godine 1,4 odsto, a 2012. godine opet je srpska ekonomija imala negativan rast od jedan odsto godišnje", rekao je Mali i podsetio da će ove godine taj rast biti oko 4,5 odsto.
Navodeći da je jedan od osnovnih pokazatelja uspešnosti osim stope rasta i učešće javnog duga u BDP-u, ministar finansija je rekao da je 2013. godine to učešće bilo 77 odsto, a da je danas na nivou od 55 odsto.
Mali je tako odgovorio na kritike šefa poslanika DS Gorana Ćirića koji je rekao da predloženi budžet nije ni socijalni, ni razvojni, te naveo da je javni dug od 2012. godine do danas porastao.
On je rekao i da nije dobro što godinama nema završnog računa budžeta, što znači da se ne zna na šta su pare potrošene.
"Budžet nije ni socijalni. Siromaštvo u Srbiji je nikada veće, 10 odsto građana živi ispod linije siromaštva, to je 700.000", rekao je Ćirić.
Naveo je da treba obezbediti deci u Srbiji besplatnu užinu u Srbiji i da sredstava ima, jer će se za izgradnju Nacionalnog stadiona potrošiti oko 250 miliona evra.
Vlada privredi obezbedila olakšice od 20 milijardi
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da privreda i privrednici nikada nisu bili više u foksu neke Vlade kao ove koja je za privredu u 2019. obezbedila olakšice od 20 milijardi dinara.
Mali je u Skupštini Srbije podsetio da u prilog njegovoj tvrdnji govori to da se upravo prolazi kroz Budžet i čitav set reformskih zakona usmerenih da privredu učine konkurentnijim i da se premaše visoke stope rasta naše ekonomije, privrede i BDP-a ostvaren u prvih devet meseci.
Privreda je, kako je podsetio u tom periodu rasla po stopi 4,5 odsto što Srbiju svrstava u najbrže rastuće ekonomije i dodao da je budžet koncipiran da taj rast podrži i u budućnosti.
"Mere koje smo planirali za budžet doneli smo u saradnji sa privrednicima", rekao je Mali i dodao da Vlada od 1. januara planira ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca.
"Prvi put smanjujemo opterećenje na zarade što se nikada u istoriji nije desilo, što pokazuje da je zahtev privrednika u fokusu vlade. Pod dva imamo Zakon o naknadama gde smo jasno rekli ispunjavamo obećanje da ćemo ukinuti namete na privredu - četiri smo ukinuli, veliki broj osnovica umanjili što je napravilo uštedu po proceni Ministarstva oko dve milijarde dinara", rekao je on.
Ministar je dodao da je prethodno rasterećenje troška zarada, odnosno ukidanje doprinosa za nezaposlenost 12 milijardi dinara na godišnjem nivou.
"Samo te dve mere napravile su 14 milijardi dinara rasterećenja privrede, odnosno više novca za investiranje, razvoj, zapošljavanje", kazao je on.
Mali je naveo i da je pred poslanicima set od više od 10 poreskih zakona koji daju dodatni podsticaj za sve i inovativne i ostale delatnosti.
"Ubrzava se amortizacija osnovnih sredstava, izjednačava poreski i računovodstveni bilans, jedan od najvažnijih stavki koje je privreda tražila sami ti poreski podsticaji čine oko sedam milijardi dinara olakšica za privedu", naveo je Mali.
"Samo za privredu direktno imate preko 20 milijardi olakšica za 2019. Želja nam je da srpska privreda radi sve bolje, da imamo što više zaposlenih", kazao je Mali i podsetio na primer danas otvorene fabrike u Zrenjaninu gde je prosečna neto plata 160 novozaposlenih 90.000 dinara.
Prema njegovim rečima, želja vlade je da imamo još više takvih fabrika i da zato poboljšava i popravlja ambijent.
"Osim tih olakšica, najvažnije je što je fiskalna situacija stabilna, što imamo suficit već tri godine, što je država podrška a ne teret privrednicima", rekao je ministar finansija i podsetio na nekoliko puta niže kamatne stope u odnosu na period od pre desetak godina, što je kako je dodao najznačajniji doprinos države da se ostvari konkurentno okruženje.
Mali je to rekao u parlamentu reagujujući na ocenu poslanika Vladimira Đurića da rast i razvoj nisu u fokusu Vlade što je, kako je ocenio, i najbolji pokazatelj građanima zašto loše žive.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
