Izvor: RTS, 02.Dec.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak rasprave pred MSP
Argentina podržala stavove Srbije i istakla da secesija Kosova predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava. Prethodno, delegacije Albanije, Nemačke i Saudijske Arabije tvrdile da jednostrana deklaracija nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu i da je u skladu sa pravom naroda na samoopredeljenje.
Delegacija Argentine podržala je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu stavove Srbije da secesija Kosova predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava i preti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da uruši uspostavljeni međunarodni poredak, poručujući da se svetla budućnost jedne države ne može graditi na taj način.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da treba sačekati odluku Međunarodnog suda pravde u dobrom uverenju i ocenio da će ta odluka dominantno biti na terenu prava, a ne na terenu politike.
"Očekujem da će diskusija biti usredsređena na međunarodno pravo. To je teren na kome Srbija stoji kudikamo bolje nego što je to bila politička ravan sa koje smo 90-tih godina došli u problem sa Kosovom i Metohijom koji je tada internaconalizovan i kada je sve krenulo u politički i bezbednosni sunovrat", rekao je Tadić.
Predsednik je ukazao da je bilo potrebno mnogo energije da temu Kosova pomerimo na teren prava i diplomatije i dodao da sada očekujemo odluku u boljim okolnostima za Srbiju.
Kako je istakao pravni zastupnik Srbije u procesu pred MSP Saša Obradović, Saudijska Arabija u desetominutnom izlaganju, u kome je podržala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, nije iznela ni jedan pravni argument.
"Imali smo i izvanredno pravno izlaganje pravnog tima Argentine na kome smo im veoma zahvalni", navodi Obradović.
"Narednih dana će biti još država koje će podržati našu pravnu poziciju. Ništa se ne dešava što pravni tim Srbije nije predvideo", rekao je Obradović.
Kako iz Haga javlja novinar RTS-a Miloš Milić, šef pravne službe u Ministarstvu spoljnih poslova Argentine, Suzana Luis Čeruti rekla je da je jednostrašno proglašenje u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je ustanovila međunarodno administrativno i bezbednosno prisustvo i nije ukinula, niti je mogla ukinuti, suverenitet Srbije nad Kosovom.
"Upravo je ta rezolucija isključila pravo na samoopredeljenje, koje istuču branioci nezavisnosti, propisujući da će se status pokrajine odrediti pregovorima i kompromisnim rešenjem koje mora da odobri donosilac rezolucije Savet bezbednosti", navela je Čerutijeva.
Prema njenim rečima, Argentina ima interes da učestvuje u raspravi koja se vodi pred MSP jer je bila u Savetu bezbednosti UN kada je izglasana pomenuta deklaracija.
"Jednostranim proglašenjem nezavisnosti južne srpske pokrajine ugoržen je teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i taj potez nije u skladu sa međunarodnim pravom", rekla je Čeruti.
Prema njenim rečima deklaracija nije samostalni akt, već je doneta u koordinaciji sa državama koje su tu odluku podržavale, i naznačila da to nisu uradile privremene institucije na Kosovu jer za tako nešto nisu bile ovlašćene.
Prema njenim rečima, te države su prihvatile Kosovo kao državu pre nego što je došlo do secesije, a posle priznanja su nastavile da tvrde da je nezavisnost najbolje rešenje.
"Apsolutno ništa ne dozvoljava pokrajini secesiju od države, a privremene kosovske institucije su to uradile", navela je Čerutijeva ističući da se taj potpuno nezakoniti čin ne može naknadno konvalidirati.
Rekla je da je Ahtisarijev predlog rešenja statusa Kosova nametnut Srbiji. Serutijeva smatra i da Kosovo ne može biti jedinstven slučaj, kako to tvrdi Priština i zemlje koje podržavaju nezavisnost.
Čeruti je naglasila da će mišljenje suda o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti imati dalekosežne posledice na međunarodno pravo.
Nemačka: Poštovati princip stanja na terenu
Pred 15 sudija MSP, pre obraćanja Argentine, svoj stav da secesija Kosova nema ništa sa međunarodnim pravom jer ono ne reguliše secesiju, izneli su predstavnici Nemačke, Saudijske Arabije i Albanije, koje su među prvima priznale nezavisnost Kosova.
Pravni savetnik u Saveznoj kancelariji spoljnih poslova Nemačke Suzan Vasum-Rajner predložila je sudijama da slučaj Kosova tretiraju i cene kroz princip efektiviteta, odnosno stanja na terenu.
Ocenila je da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, niti narušava princip teritorijalnog integriteta jer je ona bila samo "jedan korak napred naroda Kosova koje ima specifičnu istoriju i okruženje".
Prema njenim rečima, jedan od principa međunarodnog prava - princip efektivnosti, jedini je primenjiv na slučaj Kosova, jer ono ispunjava, kako je rekla, elemente državnosti, pošto ima državotvorni narod, teritoriju i vladu.
"Kosovo je postalo nezavisna država jer su je priznale 63 članice UN, kao i 109 članova MMF-a i Svetske banke", zaključila je Vasum-Rajner.
U ime delegacije Saudijske Arabije govorio je ambasador te države u Holandiji Abdulah Alšagrud, koji je izrazio podršku secesiji Kosova, koju je ocenio kao saglasnu sa međunarodnim pravom.
Barbuluši: Represija Srbije dovela do otcepljenja
Na početku drugog dana rasprave o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, Albanija je ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.
"Albanija je priznala nezavisnost Kosova i smatra da je ona u punom skladu sa međunarodnim pravom", rekao je ambasador Albanije u Holandiji Gazmend Barbuluši.
Napominjući da je "Albanija iz očiglednih razloga veoma zainteresovana za raspravu", Barbaluši je sugerisao da je pravo naroda Kosova da se otcepi od Srbije proizašlo iz "decenije sistematskog kršenja ljudskih prava" kojem su ga od 1989. podvrgle vlasti u Beogradu.
Tada je, po zastupniku Albanije, Kosovu "oduzeta autonomija i pravo na samoopredeljenje". Represija nad kosovskim Albancima vrhunac je dostigla 1999. "najvećom kampanjom etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata" u kojoj su hiljade civila ubijene, a 1,5 miliona je proterano iz svojih domova, rekao je Barbaluši.
Današnje Kosovo, albanski ambasador je nazvao "multietničkom, demokratskom državom koja je posvećena poštovanju ljudskih prava i zaštiti prava manjina" u čemu "služi za primer" mnogim drugim državama.
Frovajn: Međunarodni zakon ne zabranjuje secesiju
Nemački eskpert koji je u Hagu predstavljao Albaniju Johen Frovajn odbacio je tvrdnju Srbije da je deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu, tvrdeći da to pitanje "nije regulisano" međunarodnim propisima.
"Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju kao takvu, nasuprot tvrdnjama Srbije", rekao je Frovajn, precizirajući da je otcepljenje zabranjeno samo kada je posledica intervencije druge države ili odluke rasističkih manjinskih režima.
Sličan argument, Frovajn je upotrebio i tvrdeći da teritorijalni integritet Srbije nije bio narušen unutrašnjom secesijom Kosova.
Po njegovim rečima, Srbija želi da međunarodno pravo vrati "200 godina unazad" u vreme kada je za proglašenje nezavisnosti nove države bilo potrebno "odobrenje dotadašnjeg suverena".
Frovajn je odbacio i argument Srbije da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN zabranjivala secesiju Kosova, navodeći da je ta rezolucija prestala da obezbeđuje privremeno rešenje za pokrajinu u trenutku kada pregovorima 2007. nije postignut sporzum.
Na sutrašnjem zasedanju svoje stavove u korist srpskih interesa izložiće Azerbejdžan i Belorusija, dok će predstavnici Bahraina i Austrije braniti secesiju Kosova.
Jeremić: Dve trećine sveta na strani Srbije
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde, koji posmatrači, zbog posebne politike težine, već nazivaju procesom veka, počela je u utorak predstavljanjem argumenata Srbije.
Srbija tvrdi da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava, jer je tekav potez privremenih vlasti u Prištini u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Pravni zastupnici Srbije naglasili su da je, važećom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, isključeno bilo kakvo rešenje statusa Kosova koje nisu prihvatile obe strane i koje nije odobrilo najmoćnije telo svetske organizacije.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Srbija, u raspravi o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, pokazala mudrost, staloženost i snagu i napomenuo da se radi o borbi "koju nećemo izgubiti, ukoliko ostanemo istrajni i jedinstveni".
"Više od dve trećine sveta, istorijska pravda i međunarodno pravo su na strani Srbije. To smo pokazali u sudnici", rekao je Jeremić.
Kako je istakao, radi se o borbi "koju nećemo izgubiti, ukoliko ostanemo istrajni i jedinstveni".
"Neophodno je jedinstvo državnih organa, građana, partija i naroda", naglasio je Jeremić.
Dvadeset osam argumenata za i protiv
Posle tročasovnog izlaganja stavova Srbije, govornicu suda u Hagu preuzeli su prištinski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni i njegov pravni tim, kojima je, takođe, na raspolaganju bilo tri sata da predstave svoje argumente.
Hiseni je izjavio da su stavovi koji je tim Srbije izneo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu potvrdili opravdanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
"Nismo čuli ništa novo. Uvereni smo da će sud potvrditi volju naroda Kosova da bude nezavisan i slobodan", rekao je Hiseni.
Hiseni je naveo da je Kosovo država, u kojoj ministarstva sprovode zakone i sudovi rade, uz zaštitu manjina i njihovog kulturnog i verskog nasleđa.
Osim predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca, najavljeno je učešće predstavnika još 28 država, koji će svoje stavove o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova predstaviti u izlaganjima čije je trajanje ograničeno na 45 minuta. Među tim državama je i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
U korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava govoriće narednih dana, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Burundi, Kipar, Venecuela i Vijetnam, a očekuje se da tokom usmene rasprave to učine još neke države.
U prilog samoproklamovane države Kosovo argumentaciju će izneti, SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Albanija, Holandija, Norveška, Hrvatska, Austrija, Bugarska, Saudijska Arabija, Bahrein, Danska, Finska i Jordan.
Posle okončanja javne sednice, 15 sudija Međunarodnog suda pravde proučiće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova.
.jpg)
