Izvor: Večernje novosti, 06.Nov.2012, 22:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nastava u bolničkim krevetima

PRVA slova naučila je iz bolničkog kreveta. Sada zna i da čita i da piše. Velika soba prepuna ležajeva, infuzija i medicinskih aparata, za nju je učionica. Umesto đačke graje iz školskog dvorišta, u njenoj "učionici" tišina i - nada. Šestogodišnja Goca iz Kikinde prvi razred pohađa na dečjem odeljenju Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica". Ova hrabra devojčica jedna je od nekoliko stotina dece u Srbiji, kojima se školski časovi održavaju u bolnici. Samo u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << armija od 90 nastavnika i učitelja iz Osnovne škole "Dragan Hercog" brine o obrazovanju mališana koji, zbog zdravstvenih problema, umesto u školskim klupama, dane, a neretko i mesece, provode u bolničkim posteljama. Do pre nekoliko godina ovo je bila jedina škola u Srbiji koja je imala terenske nastavnike i učitelje. - Naučila sam sva slova i znam da čitam i pišem - rekla nam je Goca, koja je u bolnici već više od tri meseca. - Mislim da ću uskoro kući. Za dve-tri nedelje.KOMISIJA SVE NADGLEDA DA se ne propusti nijedan školski dan strogo vode računa zaposleni u OŠ "Dragan Hercog", čiji nastavnici i učitelji svakodnevno drže časove deci na kućnom lečenju. - Imamo pedesetak učenika koje naši nastavnici obilaze - kaže Zorica Marić, pedagog škole. - Nadležne komisije daju svoje mišljenje i mi toj deci pružamo svu podršku i znanje. Tik uz nju, na krevetu, sa naslonom za knjige i sveske, leži osmogodišnja Anastasija. Ona ide u drugi razred. Šapatom priča da joj je učiteljica dobra, da voli školu i da ima sve petice. - Ovde dolaze deca iz cele Srbije - kaže nam Olivera Pjevović, učiteljica u OŠ "Dragan Hercog", koja nastavu drži mališanima u Institutu "Banjica". - Oni su iz različitih socijalnih sredina i različitog nivoa znanja, ali je naša obaveza da to poštujemo i da nastavimo sa planom i programom tamo gde je dete stiglo u matičnoj školi. Fond časova je isti kao u drugim školama, a raspored je usklađen sa terapijom koju deca imaju. Iako je pohađanje nastave obavezno, časovi imaju izuzetno pozitivan uticaj na ove đake. I dok drži čas srpskog jezika, učiteljica Olivera nam objašnjava da svoje učenike ne bi menjala ni za šta na svetu. Kaže, poseban je osećaj raditi u bolničkim uslovima i sa bolesnom decom. Mada, popuštanja nema. Ocene se upisuju u dnevnik, a pismeni i kontrolni zadaci su obavezni. Posebno je zadovoljstvo kada učiteljica zasvira harmoniku na času muzičkog. Osim na "Banjici", nastava se održava u još deset beogradskih bolnica u kojima ima osnovaca. Prema rečima Dragane Marković Maksimović, nastavnika OŠ "Dragan Hercog", od petog do osmog razreda je predmetna nastava i nastavnici dolaze da predaju svoj predmet. - Ima dosta dece koja ostaju i po godinu dana u bolnici, i ovde završe započeti razred - objašnjava nastavnica Dragana. - Imamo i mališane koji se leče u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj. Oni stariji, od petog do osmog razreda, dolaze kod nas u školu da pohađaju nastavu, i njih ima dvadesetak. Možda nisu mogli da biraju s kim će sedeti u klupi, ali su sada svakako dobri drugari iz razreda. Devetogodišnjaci Aleksa i Nemanja, treći razred pohađaju na Odeljenju hematologije Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić". Skromno i nenametljivo govore da im je učiteljica dobra, da je samo njihova i da vole matematiku i srpski. I dok Aleksa i Nemanja sa velikom ozbiljnošću pričaju o školskim danima koje provode u bolničkoj sobi, i kako nema bežanja sa časova, medicinske sestre koje vode računa o ovim mališanima, podsećaju ih da ne zaborave da pomenu prekrivanje čaršavima i iznenadne glavobolje. To rade čim se umore od knjige i znanja.

Nastavak na Večernje novosti...