Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici bogataša mirno spavaju
Naslednici prvog reda: deca, supružnici ili roditelji – koji u slamarici pronađu veliki novac za koji nisu znali da postoji – nisu u obavezi da ga prijavljuju poreznicima niti da na njega plate porez
Domaća sudska praksa potpuno ide naruku novopečenim srpskim bogatašima. Naročito njihovim naslednicima. Jer, sve ono što su bogataši za života stekli, odmah biva legalizovano. Poreski „anđeo” ne pita kako je imovina stečena – legalno ili ne. Dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da naslednici prvog reda – deca, žena ili roditelji kažu: „To nam je ostavio otac ili muž” i – stiže abolicija. Nema potrebe za bilo kakvim dokazivanjem porekla imovine.
Šta, ipak, sa tom nasleđenom imovinom, da li se na nju plaća porez?
– Ne plaća se porez, ma kolika imovina bila, iako umnogome menja imovinsku kartu naslednika – kaže Đerđ Pap, poreski savetnik.
Nepokretna imovina koju je nasledio neko iz prvog reda postaje, ipak, osnovica za oporezivanje imovine, ali tek u sledećoj godini od ostavinske rasprave. Tu imovinu, kaže Pap, naslednik mora da prijavi Poreskoj upravi od 1. januara sledeće godine. Jednom oporezovano nasledstvo nikada se više ne oporezuje.
Drugo je, međutim, pitanje nasleđenog novca ili dragocenosti. Šta sa slučajno pronađenim parama u slamarici za koje naslednici nisu znali da postoje? Pap kaže da to nasledstvo „kači” Zakon o porezu na dohodak građana. To znači, ako je pokojnik platio porez na taj skriveni novac, kao svoj prihod, njegovi naslednici mogu da „nakrive kapu”. Nema ponovnog oporezivanja. Ali, ako su to „sive” pare, za koje ne postoji dokaz o plaćenom porezu, naslednici bi, smatra Pap, trebalo da ih prijave ostavinskom sudu, koji bi ih na neki način ozvaničio i podelio naslednicima, a oni u sledećem koraku mogu, ali ne moraju, da ih prijave poreznicima.
Naravno, postoji mnogo varijanti koje samo život može da režira, počev od toga da neko od naslednika iz prvog reda prećuti činjenicu da je pronašao ćup sa skrivenim blagom ne samo od države, već i od najbližih srodnika s kojima bi trebalo da ga podeli. Šta tada?
Pap kaže da svako (ne)delo kad-tad izađe na videlo. A, kako? Ukrštanjem podataka o raspoloživoj imovini i ostvarenim prihodima može da se dođe do saznanja da je neko utajio porez, pa i na nasledstvo, ali se to gotovo nikada ne dešava običnim ljudima sa prosečnim primanjima. Pod lupom poreznika mogu se naći naslednici onih koji su za života imali neki unosan biznis. Upokojeni biznismeni već su registrovani u poreskoj upravi. O njima postoji dosije o primanjima i plaćenim porezima. I tu nema mnogo iznenađenja.
Ne može neko da kupi vilu na Dedinju, da vozi skup auto, a da mu godišnji prihod bude ispod oporezive crte. Ove godine ona je „pala” na oko 1,4 miliona dinara. Može samo pod uslovom da postoji bogati pokojnik, a da za života nije bio poznat poreznicima. Odakle mu pare? Naslednik to ne mora da dokazuje. Može da kupi vilu na Dedinju i da se razmeće parama, a ako mu poreznici zakucaju na vrata – hladno im saopšti da mu je to nasledstvo od mame, tate, muža (žene)" I tu staje svaka priča. I o porezima i o poreklu imovine.
Kod nas ne postoji Zakon o ispitivanju ili dokazivanju porekla imovine, i ti „napipani” bogati naslednici mogu mirno da spavaju. Zakona nema, dakle nema ni sankcija.
Druga je stvar, kaže Pap, što poreznici imaju na raspolaganju Pravilnik o unakrsnom ispitivanju prihoda i vrednosti imovine, čija je osnovica 20 miliona dinara ili 200.000 evra, ali taj podzakonski akt se takođe iz nekog razloga ne primenjuje. Obrni, okreni, sve ostaje na časnoj reči. A tolika se pompa, kaže Pap, bila podigla oko stvaranja baze podataka svih onih koji su prijavili imovinu vredniju od 200.000 evra.
Za mnogo veći broj običnih poreskih obveznika zanimljivo je pitanje šta je sa prodajom nasleđenog stana od roditelja ili supružnika. Poreza na samo nasledstvo – nema. Ali šta ako prodamo stan? Ništa, ako za 60 dana kupimo novu nepokretnost u protivvrednosti prodate imovine. Ali, ako želimo da taj novac troškarimo i da lagodno živimo, platićemo porez na kapitalnu dobit od 20 odsto nakon 60 dana od prodaje nasledstva, objašnjavaju u Poreskoj upravi. U suprotnom, slede sankcije za utaju poreza.
-----------------------------------------------------------
Ko je oslobođen poreza
U Poreskoj upravi Srbije ističu da porez na nasleđe i poklon ne plaćajunaslednici prvog naslednog reda – deca, bračni drugovi i roditelji ostavioca, odnosno poklonoprimaoca. Porez ne plaća ni fond i fondacija na nasleđenu ili na poklonjenu imovinu koja služi isključivo za namene fonda. Isto važi i za zemljoradnika drugog naslednog reda koji nasleđuje, odnosno prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosno prijema poklona.
-----------------------------------------------------------
Mala stopa poreza
Porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5 odsto ne plaća se kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca zaključivanjem ugovora o doživotnom izdržavanju. Osnovica poreza za sve ostalo je tržišna vrednost nasleđene imovine, koja je umanjena za iznos dugova, koje je poreski obveznik dužan da isplati ili da na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, i to na dan nastanka poreske obaveze. Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost primljene imovine i to na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje Poreska uprava.
Poreske stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne, kažu u Poreskoj upravi, pa ukoliko se poreski obveznik nalazi u drugom naslednom redu, porez na nasleđe i poklon plaća se po stopama od dva odnosno 2,5 odsto u zavisnosti od vrednosti nasledstva, odnosno poklona.
Na nasleđe ili poklon u vrednosti do 300.000 dinara poreska stopa je dva, a preko ovog iznosa zaračunava se stopa od 2,5 procenta.Ako su poreski obveznici u trećem i daljem naslednom redu, odnosno ako čak nisu ni u srodstvu sa ostaviocem ili poklonodavcem, porez na nasleđe i poklon plaćajupo stopi od 2,5 procenta.
Jasna Petrović
[objavljeno: 25/04/2008]
