Izvor: Southeast European Times, 03.Okt.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasleđe koje treba zaštititi
Političke i etničke tenzije i dalje predstavljaju pretnju srpskim kulturnim i verskim objektima.
03/10/2011
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 3.10.2011.
U manastiru Dečani na zapadnom Kosovu život se vekovima odvija na isti način. Bratstvo, koje čini otprilike 30 monaha, provodi dane u molitvi i verskoj kontemplaciji, kao i održavanju manastirske zemlje i aktivnostima kao što su crtanje ikona i rezbarenje drveta.
Taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << objekat, u kojem su neke od najočuvanijih srednjovekovnih fresaka, nalazi se na UNESKO-ovoj Listi svetskog nasleđa, a ali je i u opasnosti. U trenutku postojećih tenzija između Kosova i Srbije, njegov status značajnog srpskog verskog i kulturnog objekta pretvara ga u metu albanskih nacionalista.
„Mada je manastir napravio dodatne koраке da uspostavi bolji kontakt sa opštinom, radikalni politički elementi i dalje predstavljaju pretnju našem manastiru“, rekao je otac Sava Janjić za SETimes. Pored samog manastira, otprilike deset okolnih lokacija je pod zaštitom KFOR-a i Kosovske policije.
Prema Ahtisarijevom planu, manastir je jedan od 45 verskih, istorijskih i kulturnih objekata koji su navedeni kao specijalne zaštićene zone. Mada je sada naglasak na tome da se sačuvaju od napada, svrha zona je mnogo šira, objašnjava otac Sava.
Cilj je, kaže on, da se „zaštiti ranjivo kulturno nasleđe -- od industrijske aktivnosti, izgradnje puteva, obešumljavanja i svega što bi moglo da promeni oblik njegovog kulturnog i prirodnog okruženja“.
Vlasti u Prištini kažu da su lokacije, kao što su Dečani, značajne za celokupnu zemlju, te da je vlada rešena da ih zaštiti.
„Kulturno nasleđe Kosova je na listi glavnih prioriteta ministarstva“, rekao je ministar kulture, omladine i sporta Memli Krasnići. „Spremni smo da radimo u koordinaciji sa civilnim društvom, međunarodnim partnerima, verskim zajednicama i drugima na očuvanju kulturnog nasleđa.“
Međutim, neki na Kosovu kažu da suština problema još uvek nije rešena.
„Većinsko albansko stanovništvo na Kosovu ima strašna sećanja na zloupotrebu verskih lokacija tokom Miloševićevog režima“, navodi Avni Zogijani, šef kosovske nevladine organizacije Cohu. „Pored toga, određivanje objekata Pravoslavne crkve isključivo kao imovine Srpske pravoslavne crkve povećalo je već postojeću ozlojeđenost.“
„Biće nam potrebno ozbiljno političko angažovanje da bismo pokazali da su srpske crkve prošle katarzu i da više [nisu] izvor mržnje, koja podstiče etničku netoleranciju“, izjavio je on za SETimes.
Ćazim Namani, istoričar i zvaničnik vlade zadužen za kulturno nasleđe, kaže da je ključ depolitizovati to pitanje.
„Kulturno i istorijsko nasleđe trebalo bi da štite kosovske profesionalne institucije, počevši od Kosovskog instituta za zaštitu spomenika kulture“, rekao je Namani . „Mislim da trenutna institucionalna organizacija [zaštite] nije donela željene rezultate.“
Trenutni pristup, rekao je on, jednostavno održava postojeće tenzije.
Otac Sava se ne slaže i kaže da zaštita Dečana ne bi trebalo da bude povezana sa političkim manevrisanjem. Zaštita takvih objekata, rekao je on, „pitanje je očuvanja nasleđa, kojem ozbiljno preti da bude ili fizički uništeno ili lišeno svog verskog i kulturnog identiteta“.
„Vlasnička i imovinska prava Srpske pravoslavne crkve moraju da se poštuju“, dodao je on.
U izveštaju Međunarodne civilne kancelarije (MCK) od 22. septembra zaključuje se da je postignut napredak na nekim poljima, ali da ostaje da se uradi dosta toga.
Većina od navedenih 45 spomenika je u više ili manje istom stanju kao 2007, kaže MCK. Takođe primećuje poboljšanja na polju bezbednosti i bolje odnose između lokalnih vlasti i pravoslavnog sveštenstva.
„Postoji jasna potreba za boljom procedurom kako bi se na odgovarajući način zaštitili i vodili spomenici i zaštićene zone. Preporučuje se da nadležne vlasti preduzmu brze korake da osiguraju održivo i integrisano očuvanje Sveobuhvatnog predloga statusa za spomenike i lokacije“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj „jasno ukazuje na potrebu efektivnije zaštite kroz unapređeno planiranje i nadgledanje pomenutih oblasti“, rekao je šef MCK Piter Fejt.
Nastavak na Southeast European Times...
