Izvor: Blic, 18.Avg.2014, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilnici mesečno ubiju dve žene
„Nasmrt pretukao majku”, „Sekirom i nožem ubio nevenčanu ženu”, „Zadavio ljubavnicu”, „Isterao decu napolje, pa ubio ženu i sebe”, „Ubio je nožem pred detetom”... neki su od naslova u novinama od početka godine.
Bežeći od nasilnog supruga, četrdesetdvogodišnja žena skočila je sa drugog sprata i zadobila teške telesne povrede. Malo je falilo da se ova Novosađanka priključi crnoj statistici stradalih žena u porodičnom nasilju u Srbiji, koje mesečno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzme dva života.
- Nasilja danas nema više nego pre 22 godine kad sam ja počela da se bavim ovim problemom, samo je vidljivije. Mi imamo jednak broj poziva žena tada i sada, tako da, nažalost, nasilje nije manje. Očigledno nasilnicima ne šaljemo dovoljno snažnu poruku da bi oni ustuknuli - kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici. Dok daje izjavu za „Blic” u njenu kancelariju ulazi žena sa dva odrasla sina tražeći zaštitu od nasilnog supruga.
- Stvari su se promenile utoliko što je u Krivični zakon uveden član 118. a, čime je prvi put nasilje u porodici okarakterisano kao krivično delo. Ali, osim slučaja ubice manekenke iz Novog Sada, koji je dobio 40 godina, ne znam da je neko drugi dobio maksimalnu kaznu - kaže Stanojevićeva.
Ona smatra da je razlog neopadanja nasilja u činjenici da su žene jako dugo spremne da trpe nasilje, neretko godinama.
Vesna Stanojević
- Kod nas žena je problem što smo spremne mnogo da trpimo, rekla bih bezgranično. Savetovalištu se svaki dan javi poneka žena da se požali, ali nije donela odluku da izađe iz tog kruga nasilja. Ne ode kod lekara jer ju je sramota, ne prijavi policiji jer ju je sramota, krije od svih. Mi se često koncentrišemo na suprižničke odnose, ali gotovo jednako često sinovi zlostavljaju roditelje, naročito ako su narkomani. Samo traže pare i lome sve po kući, a ponekad i ubiju - kaže Stanojevićeva.
Vedrana Lacmanović, asistentkinja na projektu Mreža „Žene protiv nasilja“, smatra da su institucije sistema dužne da rešavaju problem nasilja i da ga toliko ima zato što institucije ne rade svoj posao.
- Činjenica da su neke žene ubijene i pored toga što su prijavljivale nasilnike svedoči o tome da nisu bile adekvatno zaštićene i da su postupci nadležnih institucija bili neefikasni i nedelotvorni ili one nisu ni reagovale - kaže ona.
Tri priče
Prva priča
S. M. je ubio hicem iz pištolja suprugu J. Ž. u njihovoj porodičnoj kući, a potom izvršio samoubistvo! Otac je rekao deci da izađu iz kuće da se igraju, a potom zaključao vrata, otišao u sobu gde se posvađao sa ženom, pucao u nju, a onda sebi u glavu! Muž je bio prek čovek i pijanac. Često je govorila da je zlostavlja psihički i fizički, neretko je cela bila u modricama, ali se nijednoj instituciji nije žalila. Dobijala je batine ako bi deca u školi dobila četvorku!
Druga priča
Z. K. je posle kratke i žestoke svađe nožem izbo suprugu O. K. Žena je s teškim povredama upućena u bolnicu, ali je ubrzo izdahnula. Svađe između supružnika su bile česte, ali je ovoga puta bilo neuobičajeno žestoko. Muž je zgrabio kuhinjski nož i njime nekoliko puta ubo ženu u stomak. Svi su znali za njihove nesporazume i česte svađe, ali niko nije mogao da poveruje da će se desiti ovakav zločin.
Treća priča
M. S. je ubio hicem iz pištolja suprugu T. S. ispred njihove porodične kuće i potom presudio i sebi, a zločin se odigrao naočigled njihove maloletne dece. Supružnici su neko vreme živeli razdvojeno, a pretpostavlja se da je ljubomora razlog.
Najčitanije SADA:
