Izvor: Politika, 17.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje u politici
Ubistvo Ruždije Durovića, kandidata Liste za Sandžak za odbornika u Skupštini opštine Novi Pazar, tokom održavanja izbora za lokalni parlament u nedelju 10. septembra, vratilo je nasilje u politički život Srbije. Političke tenzije u Novom Pazaru između pristalica Sulejmana Ugljanina (SDA) i Rasima Ljajića (SDP) traju već godinama, a ubistvu kandidata za odbornika prethodila je serija incidenata.
Tako je 11. septembra 2004. godine, u toku predizborne kampanje za lokalne izbore, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prilikom prolaska kolone pristalica SDA pored prostorija SDP, došlo je do pucnjave i sveopšte tuče pri čemu su dve osobe teško ranjene vatrenim oružjem. Minulih meseci Novi Pazar po eksplozijama podsećao je na Belfast sedamdesetih godina prošlog veka. Minirana je vikendica Ugljaninovog saradnika, zatim je bačen "molotovljev koktel" na sedište SDP, pa je odjeknula eksplozija nedaleko od zgrade opštine... Posle ubistva Durovića, u noći između 13. i 14. septembra pucano je na kuću aktiviste SDP-a Džemaila Plojovića.
– Novi Pazar je sredina kojoj nisu strani politički konflikti. Mesecima smo slušali vesti o eksplozijama, pucanju na kuće stranačkih aktivista, a kulminiralo je, nažalost, ubistvom kandidata za odbornika. Naši posmatrači prisustvovali su lokalnim izborima, mogu da kažem da se napetost osećala "u vazduhu" pre i za vreme izbora, bilo je pitanje trenutka kada će se nešto desiti – objašnjava Marko Blagojević iz CESID-a.
Prema njegovim rečima, politički lideri snose odgovornost za ponašanje svojih pristalica. U slučaju Novog Pazara to su Ugljanin i Ljajić na kojima je da ih ubede da savremena politička borba ne podrazumeva fizičke obračune, odnosno da su izbori način za prevazilaženje konflikata, a ne njihov generator. Blagojević napominje da su za situaciju u ovom gradu odgovorne i vodeće stranke u Srbiji, DS koja je stala iza Ljajića i DSS koja je podržala Ugljanina.
Sociolog Ratko Božović kaže da tragediju u Novom Pazaru treba gledati u kontekstu balkanskog mentaliteta, posebno posle "ubrzane istorije" tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je na ovim prostorima preovladavala mržnja u raznim oblicima.
– Nesreća je u političkom ekstremizmu, gde se insistira na "za" ili "protiv", kao da ne postoji ništa između. U izvesnom smislu ekstremizam je vrsta nasilja, a najviše ekstremizma je upravo u političkoj ravni. Teško je reći šta se dešava u glavi onoga ko potegne oružje zbog različitog političkog mišljenja, da li je u pitanju mržnja ili zločin u afektu. Svakako i u ovim slučajevima postoji uticaj društva na pojedinca – objašnjava Božović.
Za razliku od uzavrelih strasti u Novom Pazaru, u ostalom delu Srbije političko nasilje vezano za izbore postaje stvar prošlosti. To važi čak i za nekada "uobičajene" događaje kao što su tuča na izbornom mestu ili u njegovoj okolini.
– Iskustvo sa lokalnih izbora održanih u više gradova Srbije u poslednjih nekoliko godina govori da su i bizarni incidenti, poput odnošenja biračke kutije ili njenog uništavanja, retkost. Generalno, može se reći da se političke strasti u Srbiji smiruju, ali da postoji opasna politička kriza na području Novog Pazara – kaže Marko Blagojević iz CESID-a.
On podseća da je, istorijski gledano, najžešće političko nasilje u novijoj istoriji Srbije vladalo za vreme Miloševićevog režima. Institucije su bile zatvorene za volju naroda, politička kriza je ključala što je posle svega rezultiralo promenama 5. oktobra 2000. godine.
Tih godina dešavalo se da građani tokom demonstracija ginu u sukobima sa policijom, mnogo njih je pretučeno ili pritvarano, ali svakako najpodmukliji vid političkog nasilja su ubistva neistomišljenika. Tokom devedesetih dogodio se niz likvidacija za koje se pretpostavlja da imaju političku pozadinu, ali je ona praktično dokazana samo na objedinjenom suđenju za otmicu i ubistvo Ivana Stambolića i pokušaju likvidacije Vuka Draškovića. Zapravo, u obrazloženju prvostepene presude, koju je potvrdio Vrhovni sud Srbije, sud je insistirao da nije reč o političkom procesu niti o suđenju jednom režimu. Jasno je, međutim, rečeno da je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević naložio Miloradu Ulemeku Legiji da eliminiše Stambolića i Draškovića koji su, opšte je poznato, tada bili njegovi politički protivnici.
[objavljeno: ]
