Izvor: Studio B, 10.Nov.2013, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje nad ženama nije privatni problem
Nasilje nad ženama nije privatni problem koji treba da ostane u okviru porodice, već javni i potrebno je raditi na većoj ravnopravnosti žena u društvu i njihovom osnaživanju, poruka je sa današnjeg skupa u Skupštini Srbije.
Na konferenciji "Udruženim naporima - Ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja", koja je posvećena Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici, koju je Srbija ratifikovala, rečeno je i >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da su koreni nasilja nad ženama u neravnopravnosti polova i nejednakoj raspodeli moći.
"Žene su bez obzira na nacionalnost, veru, uzrast, status, izložene raznim oblicima fizičkog, seksualnog, psihičkog i ekonomskog nasilja", ukazao je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović.
Koreni nasilja, kako je naveo, leže duboku u strukturi društva, a to nasilje predstavlja jedan od najvećih oblika kršenja ljudskih prava. Napominjući da su nasilnici u većini slučajeva muškarci, Omerović je naveo da su posledice nasilja dalekosežne i da nepogađaju samo žrtve, već celo društvo, a da bi se suzbila ta pojava nisu dovoljne samo krivične prijave, već i otkloniti uzroke.
To znači, dodao je Omerović, promena svesti javnosti i pojedinaca, a potrebno je preduzeti i mere za jačanje položaja žena. "Nasilje nad ženama nije privatni problem koji treba da ostane u okviru porodice, to pitanje je javni problem, jer je kršenje ljudskih prava, to je krivično delo koje mora da se kazni", poručio je Omerović.
U oblasti zakonodavnih aktivnosti, Srbija je učinila dosta donošenjem izmena Krivicncog zakonika, porodičnog, kao i zakona o zabrani diskriminacije i ravnopravnosti polova, pa je tako nasilje u porodici postalo krivično delo. To, međutim, kako upozorava Omerović, nije dovoljno i mora se više raditi na primeni tih zakona. On je ukazao i na to da žene žrtve nasilja nemaju efikasnu podršku sistema, a često su i same žrtve iz straha ili smatrajući to poniženjem i sramotom, pa ne žele da svoj poblem podele.
Direktorka Autonomnog ženskog centra Bobana Macanović čestitala je poslanicima Skupštine Srbije na ratifikovanju Konvencije i pozvala i zemlje regiona da to učine. Ona je rekla da je bilo zadovoljstvo slušati poslanice u republičkom parlamentu kako su se, bez obzira na stranku iz koje dolaze, zalagale za ratifikaciju.
Na ratifikaciji Konvenciej čestitao je i specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Žoze Mendeš Bota koji je ukazao da je nasilje nad ženama još rasprostranjeno, kao i da su žena i dalje izložene nejednakosti i na radnom mestu, a često imaju i manja primanja u odnosu na muškarce.
Države su zato u obavezi da se bore protiv nasilja nad ženama i da obezbede mehanizme zašite i da pruže podršku. "Dok god postoji nasilje nad ženama, nećemo biti društvo jednakih mogućnosti za oba pola", poručio je on.
