Izvor: Studio B, 20.Nov.2014, 08:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nasilje nad decom veliki problem

U Srbiji se obeležava Svetski dan deteta, a tim povodom poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da je nasilje nad decom i među njima veliki problem, kao i da se mnogo više pažnje mora posvetiti njihovoj edukaciji.

Petrušić je rekla da svi moraju da znaju da se modeli ponašanja uče, ali da nije dovoljno samo deci govoriti kako treba da se ponasaju, nego da zapravo roditelji, vaspitači... moraju ponuditi model.

"Kad je reč o nasilju >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << nad decom, ali i nasilju među decom to jeste veliki problem. Zato sa zadovoljstvom mogu da kažem da je inicijativa da se izmeni porodični zakon, ali i budući građanski zakoni koji će, kako se najavljuje, sadržati deo u kojem će izričito biti zabranjeno fizičko kažnjavanje dece, sjajna vest", rekla je Petrušić.

Ona je izrazila nadu da će, uskoro, u domaćim zakonima biti uvrštena takva zabrana.

Roditelji u Srbiji ubuduće neće moći da biju svoju decu, uz stari moto "batina je iz raja izašla", jer prednacrt Građanskog zakonika (GZ) pređvida zabranu fizičkog kažnjavanja dece.

Tom odredbom Komisija za izradu GZ teži uspostavljanju standarda vaspitavanja dece ljubavlju i posvećenošću, što ne podrazumeva da dete treba razmaziti ili udovoljavati svakom njegovom hiru.

Važeći Porodični zakon već predviđa da roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi.

Navodeći da je važno na koji način se vaspitavaju deca, Petrušić je istakla da svi moraju da znaju da se modeli ponašanja uče i da nije dovoljno deci govoriti kako treba da se ponasaju, nego da im kao roditelji, vaspitači, ponudimo model.

"Verujem da će to biti jedan važan podsticaj i da šaljemo poruku da se sve problemi mogu rešavati na drugi način, uključujuci i misiju koju roditelji imaju a to je da vaspitavaju svoju decu", rekla je Petrušić.

Ona je podsetila da je kancelarija poverenice u prošloj godini podnela prvi poseban izveštaj koji se odnosi na diskriminaciju dece u kome je bilo reči i o dikriminaciji koju sama deca vrše.

"Analize pokazuju da mi imamo još uvek mnogo problema, posebno kada je reč o sprovođenju koncepta inkluzivnog obrazovanja. Tako se mnoga deca sa invaliditetom i njihovi roditelji još uvek, u pogledu temeljnog prava, prava na obrazovanje, suočavaju sa velikim teškoćama", rekla je Petrušić.

Kako je navela, svedoci smo i da su romska deca, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana.

Prema njenim rečima, okolnost da u Srbiji još uvek imamo u blizini romskih naselja takozvane romske škole, koje pohađaju isključivo romska deca, te da nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, mora da nas brine.

Još uvek je malo škola i opština u kojima je uspešno sproveden proces desegregacije, upozorila je Petrušić i dodala da se na tome mora raditi te da je institucija na čijem je čelu, u nekoliko navrata, imala priliku da rešava takve slučajeve.

"Čini mi se da moramo mnogo više pažnje posvetiti uopste edukaciji dece i analizi nastavnih sadržaja. Činjenica je da i danas deca uče iz knjiga koje zapravo generišu stereotipe i predrasude i da nema dovoljno tema, koje kod dece razvijaju duh tolerancije, uvažavanja različitosti", rekla je Petrušić dodajući da se to mora menajti.

Kako je istakla, kabinet poverenika je više puta upućivao Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja takve preporuke.

"Nadam se će i najavljeni Zakon o udžbenicima postaviti kriterijume da se ne dogodi da u nastavnim materijalima iz kojih naša deca stiču prve ideje o životu koji ih okružuje, nađu diskriminatorni sadržaji bilo koje vrste i nešsto što nije u funkciji razvijanja duha tolerancije i nediskriminatornih stavova", rekla je Petrušić.

Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije, UN su usvojile Deklaraciju o pravima deteta.

Tačno 30 godina potom usvojena je i Konvencija o pravima deteta, koju je Srbija prihvatila.

Svetski dan deteta obeležava se kako bi se skrenula pažnja javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i na najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju.

Dečja prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 zemlje, a osnovni principi Konvencije su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju.

Deca na ulici su žrtve, ne prestupnici

 

 

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas, povodom Svetskog dana deteta, da u rešavanju problema dece koja žive i rade na ulici, tu decu treba uočiti kao žrtve, a ne kao prestupnike i umesto sankcija pružiti im zaštitu.

Gojkovćeva je na Javnom slušanju "25 godina od ratifikacije konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta - reševanje problema dece čiji se život i rad odvija na ulici", istakla da zabrinjavaju podaci o broju siromašne dece u Srbiji i u zemljama regiona, da su posebno ugrožena "deca ulice", a da dodatni problem predstavlja to što se ne zna koliko tačno dece živi i radi na ulici.

"Ne znamo koliko tačno dece živi i radi na ulici, kako zbog specifičnosti ove pojave, tako i zbog činjenice da ne postoji jedinstvena baza niti metodologija evidentiranja", istakla je predsednica parlamenta.

Prema njenim rečima, imajući u vidu da je prosjačenje često povezano sa trgovinom ljudima i da su "deca ulice" ne retko žrtve te trgovine, potrebno je da se razmotri koje sve aktivnosti mogu biti preduzete na suzbijanju te pojave.

Gojkovićeva je dodala da se nada da će se Vlada Srbije i resorna ministarstva angažovati na izradi nacionale strategije o postupanju sa decom čiji se život ili rad odvija na ulici.

"Smatram da je to krovni dokument koji bi značajno pomogao da ovu decu sklonimo sa ulice", uverena je presednica parlamenta, koja je i predsednik skupštinskog Odbora za prava deteta.

Gojković je takođe poručila da treba sagledati mogućnosti za izmenu zakona koji bi još bolje definisali pravnu vidljivost dece ulice, kao što su izmene Zakona o komunalnoj policiji, Zakona o socijalno zaštiti, Zakona o prekršajima, Zakona o putnim ispravama, kako bi deca ulice imala mogućnost da dobiju adekvatniju zaštitu.

Ona je precizirala da Zakon o socijalnoj zaštiti ne sadrži posebnu odredbu o detetu koje prosjači, niti poznaje smeštaj u prihvatnu jedinicu, ali poznaje pravo na kratkotrajni smeštaj u prihvatilište.

Skupština je spremna da potvrdi Treći Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta koji daje dodatnu zaštitu deci, žrtvama zlostavljanja i kršenja prava, jer se stvaraju uslovi da podnesu žalbu Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija, dodala je Gojković.

Predsednica skupštine je naglasila i da veruje da je za rešenje tog kompleksnog problema od izuzetne važnosti i edukacija u cilju jačanja stručnih kapaciteta policije, komunalne policije, socijalnih radnika, nastavnika i profesora, lekara, sudija, ali i svih drugih koji su uključeni u borbu protiv trgovine decom.

"Da bismo pomogli "deci ulice" neophodna je još bolja i efikasnija saradnja lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i obrazovnih ustanova", rekla je ona.

Reformski procesi u koje je država krenula podrazumevaju hvatanje u koštac i sa najtežim problemima, a među tim izazovima je svakako i pitanje deca koja žive na ulici, naglasila je Gojković i dodala da stvaranje jednake šanse za svu decu mora biti prioritet.

"Na nama je da iskoristimo svaku mogućnost da unapredimo prava najmlađih sugrađana i pružimo im dostojan život, a Odbor za prava deteta nastaviće da mobiliše sve resurse u društvu kako bismo gradili zdravo i tolerantno društvo, u kome će prioritet biti stvaranje jednake šanse za svu našu decu", zaključila je Gojković.

Nastavak na Studio B...